Упис непокретности у земљишне књиге, по тренутним процедурама, може да траје и до 15 година. Пред посланицима ће се ускоро наћи Предлог измена закона о поступку уписа у катастар. Циљ је да на крају реформе, купци стана или куће своје власништво, уместо преко шест шалтера, озваниче једном посетом нотару. Надлежни уверавају да ће поједностављени процес – бити јефтинији.
Предлог новог закона предвиђа да од 1. јула ове године нотар има увид у катастар непокретности, оверава уговор о купопродаји, дигитализује уговор, оверава га и шаље у Републички геодетски завод. РГЗ уписује непокретност у катастар. Када шаље уговор у РГЗ, нотар ће од Геодетског завода тражити процену вредности непокретности. Да би нотар попуњавао и пореску пријаву за плаћање пореза на апсолутна права, ову могућност мора да предвиди и Закон о пореском поступку и пореској администрацији, који се, такође, управо мења.
– У реформу смо кренули пре неколико месеци – истакла је у понедељак премијерка Ана Брнабић, после обиласка Републичког геодетског завода.
– Ово је једна од најкомплекснијих реформи и вероватно, уз реформу здравства, једна од најважнијих за грађане Србије. Радимо и на увођењу адресног регистра, јер више од три милиона људи нема потпуну адресу. У Лозници, која је била пилот-пројекат, 697 улица је добило име. Предвиђено је да ће до 1. октобра бити завршен елаборат за целу Србију, а процењује се да ће 45.000 улица добити име. Требало би до средине следеће године да завршимо читав посао
Изменом Закона о упису у катастар полако се посао процене вредности имовине, коју тренутно ради Пореска управа, уступа Републичком геодетском заводу. На почетку, катастар ће слати процену вредности за прометоване некретнине, али ће од 2020. године бити у могућности да ради масовну процену вредности некретнина. Тада ће се њихови подаци користити и приликом одређивања пореза на имовину.
Конкурс за пријем 567 нових младих стручњака у РГЗ биће расписан 4. априла. Кадровско ојачање неопходно је да би се окончала реформа катастра и да би од 2020. заживео у електронском облику.
– На половини смо пројекта са Светском банком – рекао је у понедељак Борко Драшковић, директор РГЗ.
– Три су фазе реформе, а циљ је да наши подаци буду ефикаснији, доступнији и транспарентнији.
МИНИСТАРСТВО грађевинарства издало је решење за рушење угоститељског објекта на врху Копаоника. За објекат који је никао у заштићеном делу природе нико није тражио дозволу за градњу. Премијерка Ана Брнабић у понедељак није желела да разматра питање ко је иневститор нелегалног објекта од 1.000 квадрата:
– Није важно чији је, јер су сви грађани једнаки пред законом .
Зорана Михајловић, министарка грађевинарства, је објаснила да је инвеститор поднео захтев за легализацију, али да не испуњава више предуслова, тако да је тај захтев одбијен.
ТопПрес/ Извор: Вечерње новости, С.Б