Нова Варош – Драгољуб Гагричић (74) из Нове Вароши, новинар „Вечерњих новости“ у пензији, добитник је „Златне значке“ Културно-просветне заједнице Србије за несебичан, предан и дугогодишњи рад и стваралачки допринос у ширењу културе.
Одлуком жирија, „Златну значку“ добило је 55 културних посленика и стваралаца из Србије и света и осам инстутуција културе. Традиционално признање, 48. пут по реду, биће уручено у среду, 6. децембра, у подне, у Народном позоришту у Београду, преноси Златар инфо.
Гагричић је у пола века новинарског заната текстовима, објављивањем четири књиге и низом акција дао значајан допринос обнављању памћења и неговању културе сећања на претке и чувању наслеђа и традиције. Уз подсећање да је заборав највећа мана у српском роду, постављао је питање: „А кад нам корене почупају, шта ће нас чувати од нових олуја…?“
„Златна значка“ је и признање редакцијама „Златарских новости““ и „Вечерњих новости“, које су отварале странице за критичке осврте, у којима сам указивао на неразуман и недоличан однос власти и појединаца и слепило које је владало у наопаком раскиду са прошлошћу, на кратку памет и још краће аршине у времену, на затирање трагова историје и немар према баштини, знаменитим личностима и догађајима”, каже Гагричић и подсећа:
„Иницијативе са новинских страница биле су ветар у леђа, окупљале прегаоце и поштоваоце традиције у обнови манастира Дубница, па да се 52 године после смрти војвода Петар Бојовић врати у завичај у бронзаној скулптури, те подизању споменика ратницима 1912-1918. године, преиспитивању назива улица, залагањима за отварање музејске збирке, одбрани ћирилице…
У две књиге Гагричић је сабрао зрнца народне мудрости и искре живота, благо језика и духа што је изнедрила старовлашка школа живота. Записујући пословице, изреке, загонетке, анегдоте и друге изданке народног умовања, Гагричић охрабрује и младе сакупљаче да се за поколења сачува део богате ризнице.
Библиотеци у Новој Вароши даровао је 1.400 фотографија (прикупљених и ауторских), које су огледало живота и чувари успомена с краја 19. и кроз 20. век.
ТопПрес/ РИНА