Марија, Јана, две Милице и Ангелина четири су од 10 девојчица које у крагујевачком спортском клубу тренирају фудбал са дечацима. Оне су голмани, играчи, а једна је капитен у свом тиму. “Оштра, али правична”, кажу момчићи. Девојчице у спортским клубовима и школама фудбала у Србији јесу малобројне, углавном играју фудбал са дечацима, и тада су међу најупорнијим и најиздржљивијим играчима. Марко Пантовић, тренер и један од оснивача клуба “Олимп 2015” каже да је на први тренинг пре три године дошло 13 дечака и две девојчице.

– Једна од њих је Милица Кубуровић, која је данас капитен за 2007. годиште. На турниру у Горњем Милановцу, одржаном у децембру прошле године, од 14 клубова из нашег су били и најбољи играч турнира и најбољи голман. И оба играча биле су девојчице.

– За најбољег играча је проглашена Милица Кубуровић, а за најбољег голмана Милица Величковић. Што је још занимљивије, оне су биле једине две девојчице на целом турниру, у 14 клубова! И нису сви ову одлуку судија најсјајније прихватили – смеје се Пантовић.

Девојчице фудбалерке су изненађујуће комуникативне, речите и зреле. Збуњује како оне са 10 и 12 година тачно знају шта желе и спремне су за то да се боре.

Близнакиње Марија и Јана Срејовић имају по 11 година и ученице су четвртог разреда основне школе. Жале се да су тешко натерале родитеље да их упишу на фудбал.

Јана, голман, каже да је њој и сестри од малена проблем што је свим девојчицама било занимљиво да се играју луткама, а њима није. Обе су волеле фудбал. Марија је “одиграла” мудро на свој и сестрин рођендан.

– То је била идеална прилика да тату натерам да нас упише на фудбал. Тражила сам то као рођенданску жељу. Није могао да ме одбије. Рекао ми је само- ако те гурну и паднеш, немој да плачеш. И никада нисам заплакала, не може гурање и пад нас две да одвоји од фудбала – јасна је играч Марија Срејовић.

Фудбал тренирају и “Милица која црта” и “Милица која свира”. Заједнички су им име, љубав према фудбалу, али и уметности, и много дечака у фамилији и комшилуку.

Милица Величковић (која црта) је голман, Милица Кубуровић (која свира) играч. Имају по 12 година.

– Дечаци су у мом дворишту читаво лето играли фудбал, а ја сам тада тренирала тенис. Када сам почела ногом да шутирам тениску лоптицу знала сам шта ћу. Фудбал играм од четврте године, а виолину сам желела да свирам од времена када сам је звала “вилоина”.

– Комшиница је свирала клавир и тако сам заволела музику, али сам знала да ја желим да свирам “виолину”. Некима је чудно да једна девојчица свира виолину, а тренира фудбал. Још више им је чудно што ја играм са дечацима, али мени се баш свиђа тако, дечаци ме челиче – сумира ово дете.

Милица “која црта” каже да је фудбал играла са две и по године, да би је браћа прихватила у друштво. Неко време је тренирала кошарку, али вратила се фудбалу.

Ангелина Јокићевић има 10 година и два пута недељно путује из Груже за Крагујевац на тренинге. Питање да ли јој је напорно не разуме.

– Ја тренирам и у Гружи понедељком и средом, а уторком и петком тренирам у Крагујевцу. Викендом су утакмице. Само четвртком не играм фудбал. Жао ми је само што сам почела да тренирам тек од првог разреда – озбиљна је Ангелина, убеђена да је са седам година престара ушла у фудбал.

А ту је због Роналда, толико је о њему причала годинама да су морали да је упишу на фудбал.

Све ове мале фудбалерке, које играју са дечацима, кажу да их нервира исто. Кад старији дечацима кажу- не гурај је, она је девојчица. Какве то везе има, ми нисмо девојчице које плачу кад их гурнеш – у глас тврде младе “Олимпове” фудбалерке. У спортском клубу “Олимп 2015” сада тренира 120 деце из Крагујевца и околине, већина дечака.

ТопПрес/ Извор: Телеграф.рс/ Марија Раца