Малишани одељења четвртог четири из крагујевачке основне школе „Светозар Марковић“ ускоро се растају од своје омиљене учитељице Горице Димитријевић. Оцене будућих петака већ се увелико шарене, а у дневнику ће бити забележене и петице Теодоре Врањешевић (11), иако она већ две школске године, због тешке болести, не дели ђачку клупу са својим вршњацима. Захваљујући учитељици Горици, која Теодори сваког дана преко интернета држи индивидуалну наставу, ова храбра девојчица је, из болничке постеље у Немачкој, сустигла своје другаре!
Теодорина битка за живот почела је пре две године, када јој је откривена акутна мијелоидна леукемија. Уз помоћ великог броја људи, који су се одазвали хуманитарној акцији, сакупљено је довољно новца и урађена јој је трансплантација коштане сржи у Немачкој. Њено здравствено стање се и даље прати у Универзитетској клиници у Франкфурту, а родитељи и млађи брат су се преселили у Немачку да би били уз њу.
Контакт са својим градом, школом, наставом, али пре свега својим разредом и другарима, све време одржава – пре свега због доброте и племенитости учитељице Горице. У зависности од обавеза у школи, ова просветна радница несебично одваја по неколико сати и од куће, путем видео-линка, Теодори одржава наставу по Наставном плану и програму Републике Србије!
– Почеле смо са учењем преко интернета у октобру, а да бисмо започеле наставу градива четвртог разреда, прво смо морале да обновимо читав трећи – прича учитељица за „Новости“.
– Изразито је драга, мила, лепо васпитана и препаметна девојчица, па смо неочекивано брзо савладале прошлогодишњу наставу и већ увелико стигле програм по ком раде и остала деца. Често се нашалим, па кажем Теодори да смо се тако жестоко залетеле да ћемо и да престигнемо њене другаре. А она ми обавезно нагласи да јој ни случајно не попуштам јер је болесна.
Теодора има све петице. Наставу има свих пет дана, ради контролне и писмене задатке када и остали ђаци.
– Сада се већ дешава, сазнала сам, да ако је најављена контролна вежба тога дана после подне, ђаци позову Теодору и питају је какви су задаци, јер знају да је и она радила тест тог јутра – кроз смех прича учитељица.
– Тако да осим свакодневног контакта са мном, она одржава лепе везе и са својим другарима.
Да су у овој причи најмање важне оцене, па и лекције из уџбеника, већ племенитост и другарство, потврђује и Теодорин отац Богдан Врањешевић.
– Задивила нас је преданошћу и стрпљењем у раду са Теодором, и то након завршетка обавеза у школи – каже Богдан.
– Не можемо ни да замислимо колико јој је тешко да своје слободно време, које може да користи у кругу породице, свакодневно подређује нашој девојчици учећи је новим лекцијама. Можда је најважније то што је, као прави педагог, Теодору научила значајну животну лекцију – нема недостижног циља ако се има довољно воље!
Тако је, како Богдан каже, Теодора чак и у тренуцима када није била добро, док је лежала у болничкој постељи, имала часове и предано учила, радила домаће задатке…
– То јој је помогло и психолошки, у опоравку, јер су јој свакодневни часови са учитељицом били симболична веза са другарима и неким нормалним животом који је водила до пре две године – каже отац.
– Теодора је, захваљујући почетку наставе са учитељицом прошле јесени, изашла из периода у коме је била изузетно депресивна, као весело дете које се радује повратку кући, својим другарима и школи!
НАЈВЕЋА ЖЕЉА
НИЈЕ било лако видети је у болничкој постељи, али Теодора је дивна, препаметна, лепо васпитана и храбра девојчица и све ми је олакшала – каже учитељица Горица.
– Каже ми тако на пола часа, опуштено, „Извините, само да ми прикључе крв“… Прогутам кнедлу и наставимо. А највећа јој је жеља, то ми је рекла пре неки дан, да макар једном ушета у разред када смо сви заједно. То ћемо јој испунити, кад-тад!
НИЈЕ ОБАВЕЗНО
ГЕСТ наше учитељице, на коју смо поносни сви у школи, нити је њена обавеза нити је уобичајен – каже Татјана Марјановић, директорка школе „Светозар Марковић“.
– Девојчица је код нас од првог разреда, наш је суграђанин, наш ђак и подржали смо добру вољу учитељице Горице да јој на овај начин помогне. Част нам је да учитељица са таквим ентузијазмом, позната по томе што обожава децу и што ђаци њу неизмерно воле, буде у редовима ове установе.
ТопПрес/ Извор: Вечерње новости, Б. Царановић