Лекови који садрже пипемидинску киселину, тзв. хинолонски антибиотици: „пипем“, „пипегал“ и „палин“, за терапију уринарних инфекција, циста, обољења простате, привремено се повлаче са тржишта због нежељених дејстава. У Агенцији за лекове и медицинска средства Србије (АЛИМС), која је обавестила лекаре да ће ови медикаменти привремено бити повучени, тврде да у Србији скоро да није било нежељених реакција на лекове из ове групе, али да се они, док се не прикупе додатне информације, неће налазити у промету, нити ће се издавати на рецепт.
Ова мера предузета је у Србији на основу препоруке Европске агенције за лекове (ЕМА), која је после двогодишње стручне процене препоручила да се флуорохинолонски антибиотици издају опрезно, а да се за хинолонске антибиотике привремено суспендује дозвола и да се повуку са тржишта.
Ове групе лекова нашле су се под лупом због потенцијалног утицаја примене флуорохинолона и хинолона на мишићно-коштани и нервни систем.
EMА је закључила да је корист од примене лекова који садрже флуорохинолоне пефлоксацин, ломефлоксацин, ципрофлоксацин, левофлоксацин, офлоксацин, моксифлоксацин, норфлоксацин, прулифлоксацин и рулифлоксацин и даље већа од могућих ризика и нежељених дејстава. Али биће измењене индикације за примену и ажуриране основне информације у сажетку о сваком из ове групе антибиотика, како би се уврстиле нове препоруке за ограничење примене, како у ЕУ, тако и код нас.
– Ово није ни укидање, ни трајна забрана хинолонских антиобиотика, него суспензија на одређени временски период, док се не прикупи довољно информација да може да се донесе коначна одлука – каже Павле Зелић из АЛИМС.
– То је мера опреза и регулаторна мера коју АЛИМС спроводи да би додатно заштитио пацијенте у нашој земљи.
„Пипегал“ и „пипем“ су на А1 позитивној листи лекова, и издају се уз процентуалну партиципацију од 25 одсто. Зелић каже да ови антибиотици имају замену, и да пацијенти неће остати без терапије:
– Реч је о антибиотицима широк спектра, а савет за пацијенте који их користе је да не прекидају напрасно терапију без консултације са својим лекаром.
И професор др Александар Вуксановић из Уролошке клинике КЦС потврђује да замена за антибиотике који се привремено повлаче – има:
– Доступне су чак и боље терапијске опције, односно лекови који се не сврставају међу резервне антибиотике као они из групе флуорохинолонских и хинолонских, који би требало да се чувају само за оне инфекције код којих други антибиотици не могу да помогну – каже професор Вуксановић. – Антибиотици који су боља терапијска опција дају се једнократно, имају већу ефикасност, а мање је нежељених ефеката и не утичу на стварање мултирезистентних сојева бактерија.
Опрез да, страх не
Лекари опште медицине су флуорохинолонске и хинолонске антибиотике, према речима проф. Вуксановића, често прописивали као прву терапију и за инфекције за које нису намењени: – Оправдано је прописивати их код урогениталних инфекција, пре свега код инфекција простате, и у тим ситуацијама људи не треба да се плаше, јер нема претераног ризика он нежељених дејстава. Опрезност је потребна, али не би било добро да људи схвате да су то сада опасни лекови које не треба никада узимати. Треба слушати савет лекара, а постоје стања у којима су они прва терапијска линија и тако треба и да остане.
ТопПрес/ Извор: Вечерње новости, Б. Радивојевић