Министар просвете Бранко Ружић изјавио је данас да образовни систем Србије обезбеђује једнак приступ образовању за сву децу, нуди лепезу могућности и избора, као и да се наставни планови мењају тако да обезбеђују исходе учења који дају компетенције, знања и вештине.
Ружић је на првој Годишњој конференцији о образовању, на којој су представљени и први резултати успостављања Јединственог информационог система просвете (ЈИСП), казао да ће та знања и вештине младима омогућити да одрасту у одговорне људе, који ће бити у стању да остваре своје амбиције и буду корисни чланови друштва.
Подсетио је да је свеобухватна реформа планова и програма у разредима основне школе започета 2017. године и то увођењем нових обавезних предмета, а завршена је закључно са школском 2021/2022. годином у пуном обиму.
Она је пре свега донела нови педагошки концепт програма оријентисаних на процес учења и исходе, односно на функционална знања ученика која показују шта ће ученик бити у стању да учини, предузме, изведе и обави захваљујући знањима, ставовима и вештинама које је градио и развијао током учења конкретног наставног предмета“, казао је министар.
Наводећи да је још једна одлика образовног система Србије и разноликост и разноврсност, Ружић каже да се разноликост највише уочава на нивоу средњег образовања, где је већ на нивоу гимназијског образовања доступан велики број различитих смерова.
Поред оних, традиционалних општих, друштвених и математичких смерова, у нашим гимназијама се реализује и билингвална настава на српском и још пет страних језика, казао је министар и додао да су ту и специјализоване гимназије и одељења за ученике надарене и заинтересоване за осам области од математике, биологије, хемије, језика до ИТ-а.
Од пре две године уведен је и програм интернационалне матуре које реализују три гимназије у Србији, а Ружић каже да је он специфичан јер се изводи на енглеском језику и омогућава нашој деци да заврше програм чију матуру признају најпрестижнији светски универзитети.
„Наши ученици, у све три гимназије, полагали су матурски испит ове године са својим вршњацима из других земаља. Сви су положили и остварили резултате изнад светског просека“, казао је.
Додаје да средње стручно образовање нуди 200 образовних профила за различита подручја рада у средњим стручним школама, а као посебну вредност тог дела образовног система истиче дуално образовање које обезбеђује ефикаснији одговор система образовања на потребе привреде и тржишта рада.
Када је реч о доступности образовања и инклузије деце из осетљивих група, Ружић каже да резултати мера и активности из претходних година показују да се повећава обухват деце до три године програмима предшколског васпитања и образовања, који је у 2020/2021. години први пут у последњих 10 година био већи од 30 одсто.
„Део ових мера за већи обухват деце су и велика инфраструктурна улагања у изградњу вртића која ће обезбедити додатних 11.000 места у предшколским установама. Четири вртића у Дољевцу, Житорађи, Сремској Митровици и Владичином Хану су готови, радови су у току на осам вртића, у Крушевцу на две локације, Лозници, Мерошини, Тутину, Прокупљу, Шиду и Смедереву, а за 11 вртића ће бити расписан тендер“, навео је.
Каже и да се континуирано повећава број ученика који остварују право на индивидуални образовни план и похађају типичне школе.
„Свесни да је овој деци потребна помоћ, обезбедили смо системску подршку у виду личних пратилаца и педагошких асистената. Данас више од 1800 деце са сметњама у развоју и инвалидитетом користи подршку личних пратилаца, а у школама је ангажовано 260 педагошких асистената“, додао је Ружић.
Министар просвете каже да су учињени значајни помаци у подршци образовању деце ромске националности кроз обезбеђене стипендије, афирмативне мере уписа у средње школе и унапређену подршку ученицима приликом преласка из основног у средње образовање и менторску подршку.
Истиче да је још једна вредност нашег система, од предшколског до високог образовања, образовање на осам језика националних мањина.
Без обзира на аутономију које има високо образовање, министар каже да је важна синергија државе и универзитета, како би заједно унапређивали систем, очували квалитет образовања и учинили га доступним сваком грађанину.
Због тог стратешког опредељења, како каже, предстоје значајна улагања у инфраструктуру у високом образовању.
„Неки факултети, попут Факултета музичке уметности, Географског и Факултета безбедности, имаће први пут своје зграде. Улагаћемо и у проширење капацитета и боље услове у студентским домовима. План је да проширимо капацитете студентских центара у Београду и Нишу за додатних 1400 места. Биће то улагање у универзитетску инфраструктуру каквог није било у последњих 30 година“, нагласио је Ружић.
Наводећи да образовање и школе нису изолована острва, Ружић каже да су утицаји и позитивни, попут дигитализације, али и негативни, попут насиља.
„Наш задатак као управе је да реагујемо, да систем мењамо како би он био за ученике сигуран и како би им дао знања и вештине за будућност“, додао је.
Ружић је истакао да су центар образовног система они од којих све зависи, односно просветни радници и апеловао је на родитеље, да сарађују са школама, јер учитељи и професори имају исти задатак и циљ, а то је да дете изведу на пут.
Задатак државе је, како каже, да препозна глобалне токове, утврди стратешке правце развоја, осмисли мере, законска решења, а с циљем да се оснажи образовни систем, људски ресурси и административни оквири, како би били спремни за брз и ефикасан одговор на друштвене изазове, како оне постојеће, тако и оне чији је правац развоја још увек тешко наслутити.
Током конференције, представљен је и план развоја дуалног образовања, што је учинила директорка Канцеларије за дуално образовање и национални оквир квалификација Габријела Грујић.
ТопПрес/ Извор: Танјуг, РТВ