Штета изазвана обилним падавинама на регионалним, магистралним и путевима који су у надлежности Републике Србије, процењује се на 2,2 милијарде динара, а процењује се да ће ићи и до 2,5 милијарде, изјавио је Горан Весић, министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.
„Ми ћемо у наредном периоду кренути са поправком тих путева.
У многим местима смо већ почели са радовима“, рекао је Весић за „Јуроњуз“ и додао да је важно је да људи разумеју да су поплаве ванредна околност на коју се не можете утицати – може се превентивом смањити штета, али она не може да се предвиди.
Министар је апеловао и на свест грађана који смећем затрпавају канале истичући да је важно радити не само на едукацији, већ и на казненој политици за такве појединце.
„Постоји казнена политика коју треба да спроводе локалне самоуправе. Мени је ненормално да затрпавате канал смећем. Ко то не разуме, постоји казна“, каже Весић.
Класификујући бујичне поплаве као највећу временску непогоду којој је Србија подложна, он је рекао да је пописивање штете већ почело, али је уједно саветовао грађанима да осигурају своју непокретну имовину.
„На ширењу свести о осигурањима треба више да радимо јер у том случају осигуравајуће куће исплаћују одштету. Мислим да осигурање треба да буде обавезно када су правна лица у питању јер би у случају поплава, то помогло људима да надокнаде штету. Овако држава постаје осигуравајућа кућа“, истакао је Весић.
На критике председника Србије Александра Вучића што се поједини чланови Владе нису нашли у подручјима погођеним поплавама, Весић напомиње да он јесте.
„То је мој посао и где год постоје проблеми – ја идем. Научио сам то док сам радио у локалној самоуправи. Нажалост, не раде тако сви градоначелници и председници општина. То не могу да схватим, али тако је. Друго, сада је Штаб за ванредне ситуације којим председава премијерка Ана Брнабић направио план за обилазак и они су мање-више сви на терену“, каже Весић.
Он је у разговору за Еуронеwс Србија рекао да је урушени мост који повезује Мрчајевце и Слатину имао забрану коришћења за возила тежа од 3,5 тоне, као и да је његова реконструкција требало да почне на лето.
На питање зашто није било физичке препреке, будући да је избегнута трагедија када је један од мештана непосредно пред урушавање моста, спречио аутобус пун турских радника да пређе, каже да то није било могуће и да је био истакнут адекватан саобраћајни знак.
За то што нико није поштовао саобраћајни знак, држава није крива, каже Весић.
„Не можете поставити саобраћајног полицајца поред сваког саобраћајног знака. Нормално је да ако је ту знак, не користите такав мост. Штавише, тражимо од Града Чачка да се подигне пријава против возача који није поштовао овај знак. Да није било Немање, који се нашао ту, ко зна шта би се догодило. Возач мора да одговара јер није било његово да одлучује да ли ће да иде преко моста, ако постоји знак који то забрањује. Поплаве су ванредне околности које не можете да предвидите и доводе до уништења“, каже он.
Нови мост би, према његовим речима, могао да буде готов за годину до годину и по дана.
„Када се Град Чачак обратио средином новембра тражећи ургентну санацију моста, знао сам да то морамо да урадимо јер је тај мост главна веза међу мештанима са обе стране. Средином децембра 2022. смо пребацили 400 милиона динара, они су почели да раде пројекат реконструкције, али се чекало лето да се почне са радовима када опадне ниво воде. Сада ће бити потребно још додатних 200 милиона динара да се направи нови мост. Није реално да се заврши у краћем року од годину-годину и по дана“, каже Весић.
Што се тиче моста који је оштећен у селу Адрани, Весић каже да је у питању мост који је изграђен 1964, а чија је обнова урађена 2016, али пре него што су Србијаводе обавиле утврду речног корита.
„Мост је остао испод нивоа обале, што није допуштено. Мораће одмах да се ради мост, потпуно је природно да буде у висини обалоутврде. Почели смо да радимо природну девијацију, неколико цеви кроз које ће пролазити река, ради се земљани насип и та рупа ће бити обновљена за седам дана, а у року од четири месеца нови мост ће бити изграђен у висини обале утврде“, каже он.
Министар у разговору за Еуронеwс Србија каже да ће управо због свих горе наведених примера инститирати на доношењу Закона о одржавању инфраструктуре, где би се тачно знало ко је за који инфраструктурни објекат надлежан.
„Постоји много инфраструктуре у Србији која постоји деценијама, а нико је не одржава. Не мислим само на путеве, причам о много висећих мостова, надвожњацима и објектима за које не постоји обавеза ниједне управе да их одржава. Сличан проблем смо имали – док сам радио на функцији у Београду – са подземним пролазима на Теразијама који нису били уписани у катастар. Три године је било потребно да легализујемо те објекте и они се сада један по један реконструишу“, каже министар и наставља:
„То је требало одавно да се уради. Сви објекти ће бити пописани и биће утврђено ко управља њима“.
Радна група коју је оформио почела је да ради на Предлогу Закона о одржавању инфраструктуре, а тренутно прикљупља сличне прописе из земаља Европске уније.
„Покушавамо да видимо какву они праксу имају, да не бисмо поновили неке грешке које су се њима дешавале. Надам се да ћемо врло брзо изаћи са предлогом и јавном расправом у коју ће бити укључени стручњаци, професори, Грађевинска комора… Дакле, сви ће бити укључени у израду Закона и онда ћемо тек изаћи са Предлогом. То не треба да буде дело Министарства, већ читаве струке како би се на прави начин водило рачуна о тим објектима“, објашњава Весић.
Ипак, како каже, редовно одржавање инфраструктурних не значи да неће бити оштећења када су поплаве и друге временске непогоде у питању.
„Иако смо имали исти обим падавина као 2014. године, мање је штете. То значи да је много тога урађено. С те стране, ми као земља морамо више пажње посветити уређењу водотокова, канала који су запуштени. Мора да се спроведе систем раног јављања о поплавама, како бисмо убудуће радили на томе да грађани и имовина буду заштићенији“, закључио је Весић.
ТопПрес/ Извор: Танјуг