Пред српским судовима прошле године се водило више од 73.000 радних спорова, од којих је бар половина наслеђена из претходних година. Мада су по закону хитни, статистика коју нам је доставио Врховни касациони суд показује да велики број њих траје између две и пет година, а 234 спора чак су старија од деценије. Још шокантнији је податак да се они и даље налазе пред првостепеним судом и километрима су далеко од правоснажне пресуде.
С обзиром на то да у основним судовима само 285 судија пресуђује у овој врсти парница, када све прошлогодишње предмете у раду поделимо с тим бројем, испада да је сваки судија радио у 258 радних спорова. Велики број делилаца правде, како напомиње Драгана Бољевић, председник Друштва судија Србије, није специјализован само за ову материју, већ ради и остале парнице, па то значи да максимално може у једном спору да закаже три до четири рочишта годишње. Тако су у старту принуђени да крше законско начело хитности.
– На повећање броја спорова утицао је и Закон о раду из 2014. године, који је драстично смањио права која су радници претходно имали – примећује Бољевићева.
Она се слаже с тврдњом да су ови предмети по закону хитни и да такви и морају да буду, јер људима од њих буквално зависи егзистенција. Али огроман прилив хитних предмета по судији у самом старту том истом судији везује руке.
За то што ови спорови дуго трају, по њеном мишљењу, најмање су криве судије, а највише држава, и то из неколико разлога. Први је, каже, то што је створен такав законодавни оквир да су радничка права угрожена и да морају “да се бране” тужбама. Други је то што није створила услове судијама за рад у којима би они могли да испоштују принцип фер и правичног суђења у разумном року.
– Осим тога, држава не поштује ни своје, ни судске одлуке, као ни пресуде Суда у Стразбуру. Тако до данас није исплатила заостале плате и доприносе радницима друштвених предузећа која су приватизована, после чега су отишла у стечај, а запослени остали без посла – примећује Бољевићева.
По пресуди суда у Стразбуру, држава је већ морала да исплати ове раднике, којих има између 70.000 и 80.000, али то још није урадила.
Ивица Цветановић, председник Конфедерације слободних синдиката Србије, каже, за “Новости”, да готово годину дана нису добили одговор на своју иницијативу да се оформе судови за радне спорове од стране Министарства правде.
– Циљ нам је био да се скрате судски процеси, да се дефинишу кадрови за радно право, као и да имамо већу заштиту радничких права – каже он.
– Оснивањем судова рада дали бисмо сигнал држави и послодавцима да дефинишу односе рада и капитала. Сада се газде бахато понашају према запосленима приликом проглашавања технолошких вишкова.
Такви судови постоје у региону, примера ради, у Хрватској, док су у Европи одавно стандард. Данас имамо ситуацију да запослени када добије отказ не сме ни да оде из фирме, ни да тужи, јер на суду не може да реши проблем.
Пред Агенцијом за мирно решавање спорова су 2017. године вођена 1.074 поступка, од чега је било 1.046 индивидуалних и 28 колективних радних спорова.
– Ово је трећа година заредом да бележимо пораст броја поступака и висок степен добијених сагласности да се поступци решавају мирним путем – каже Миле Радивојевић, директор Агенције.
– Ове године су релативно чести били колективни спорови који су пратили закључивање колективних уговора.
ТопПрес/Извор: Вечерње новости