Рачуни 54.565 предузећа, у износу од готово 312 милијарди динара тренутно су блокирани у Србији, а ови подаци Народне банке Србије указују да су све те фирме кандидати за неки вид опоравка или продају кроз стечај.
Према подацима Агенције за привредне регистре, у нашој земљи тренутно послује 146.906 привредних друштава и 251.053 предузетника, пише „Политика“.
У блокади се дуже од три године налазе чак 23.794 предузећа. То су фирме које три године не обављају платни промет преко својих рачуна. Или се баве сивом економијом или су заиста толико мртве да уопште немају промет, а свако предузеће које је до годину дана у блокади зрело је за реструктурирање, односно неку од превентивних мера за излечење неликвидности, наводи лист.
Али, док банкротство не закуца на врата, мали број предузећа одлучује се на, рецимо, споразумно финансијско реструктурирање (споразум банака и привредног субјекта око одлагања плаћања и репрограма кредита).
Ивана Матић, бивша директорка Агенције за лиценцирање стечајних управника, каже да су подаци о броју привредних друштава и предузетника чији су рачуни у блокади поражавајући.
„Одуговлачењем решавања проблема због којих су предузећа у блокади дужи период, само се повећавају обавезе друштва према повериоцима будући да се протоком времена само повећавају камате. Таква привредна друштва сигурно имају дуговања и према Пореској управи и јавним предузећима, па штету од оваквог одуговлачења трпи и сам државни буџет“, објашњава Матићева.
Више од месец дана блокирани су рачуни 36.968 фирми, а, напомиње Матићева, према Закону о стечају, за свако предузеће чији је рачун непрекидно у блокади 30 дана, постоји разлог за стечај.
„Предузеће које је запало у проблеме има читав низ мера на располагану како би превазишло ту ситуацију. То може бити рационализација трошкова пословања, као што су боља систематизација радних места, смањење броја запослених… Предузећа би требало све да предузму да наплате потраживања од својих дужника, обезбеде већи прилив новца којим ће покрити своје дугове“, напомиње Матићева.
Могуће је и да у сарадњи са повериоцима, предузећа покушају да уговоре отплате дугова у ратама, измене рокова доспелости, измене каматних стопа и слично.
Међутим, према оцени Иване Матић, разлог због којег предузећа не предузимају мере опоравка најчешће лежи у право у чињеници да руководства фирме касно уочавају колико су озбиљни проблеми у којима су, нађу се у ситуацији да је прекасно учинити било шта, па је немогуће спречити покретање стечаја.
Код нас се стечај углавном спроводи банкротством, које подразумева гашење привредног друштва, па је став јавности према том чину негативан, иако постоје и друге могућност, као што је то реорганизација којом се обезбеђује најбоље могуће намирење поверилаца, али и наставак пословања.
Увођење новог инвеститора, који ће улагањем капитала улагањем у производњу „подићи на ноге“ фирму је добар пример у пословању како би се предузеће извукло из кризе, а то се често спроводи у Европи и Америци.
У Србији је такав потпуни заокрет, на пример, урадио трговински ланац „Гомекс“, који је поред финансијске ињекције, ангажовао експерте који су обучавали запослене… Са 16 продајних објеката, „Гомекс“ је нарастао на чак 120 у 2015. години и данас представља највећи ланац малопродајних објеката у Банату.
„Колубара грађевинар д.о.“ из Лазаревца пример је предузећа које је успешно прошло кроз поступак стечаја реорганизацијом у складу са унапред припремљеним планом реорганизације, наводи Матићева.
ТопПрес/ Извор: Танјуг, Политика