Више од 15.000 лица са евиденције Националне службе за запошљавање (НСЗ) успело је да се запосли или покрене самосталан посао у периоду ванредног стања, док се 9. 600 лица у том периоду пријавило на евиденцију НСЗ са захтевом да остваре новчану накнаду јер су остали без посла, кажу у тој служби.

Додају да није искључено да је већи број људи остао без посла, али да они располажу само бројкама базираним на броју захтева који су поднети за остваривање накнаде.

Директор НСЗ Зоран Мартиновић рекао је за Танјуг да ови подаци о броју запослених показује да тржиште рада није стало и да је је функционисало и за време ванредног стања.

„Имали смо све време активности и послодаваца и незапослених лица. Више од 15.000 лица са евиденције се пријавило на обавезно социјално осигурање, неки су се запослили, а неки регистровали обављање самосталне делатност. То је значајан број и пријатно смо изненађени да тржиште рада није стало и да је функционисало све ово време“, рекао је Мартиновић.

Истиче да се највећи број грађана запослио у области прерађивачке индустрије, затим, ова ситуација је била шанса да посао нађу и курири, достављачи робе, хране, медицинске сестре, техничари, информатичари…

Мартиновић наводи да су трговци, нарочито мањи са једне стране „губили“ раднике, а да су са друге стране већи трговински ланци услед појачаног посла имали и веће потребе за запошљавањем.

Почев од 15. марта па до данас, на евиденцију НСЗ се јавило 9. 600 лица са захтевом да остваре новчану накнаду услед незапослености.

„То је скроман број људи и испод просека је гледајући месечни број захтева за новчану накнаду у протеклој години“, рекао је он.

Мартиновић каже да сви они којима је радни однос престао у периоду ванредног стања, а нису још увек поднели захтев за накнаду могу то да учине и ових дана јер су рокови померени, односно могу да се пријаве у року од месец дана од укидања ванредног стања.

Без посла су у периоду ванредног стања каже највише остајали трговци, хотелијери, радници у угоститељству, ресторанима, кафићима, фризерским и козметичким салонима, сектору саобраћаја…

Највећи број њих радио је на уговорима о привременим и повременим пословима, или одређено време.

Мартиновић истиче да су мере које је Влада Србије определила као помоћ привреди „пун погодак“ јер је велики број послодаваца одустао од тога да отпусти раднике, а неки су их и враћали на посао.

„Захваљујући томе имамо једну стабилност што се тиче броја људи који су изгубили посао у односу на редовно стање“ рекао је Мартиновић.

Директор НСЗ каже и да влада велико интересовање за коришћење субвенција НСЗ и да је од увођења ванредног стања до сада стигло више од 6. 000 онлајн захтева захваљући којима ће између 11. 000 и 12. 000 лица моћи да буде укључено у различите програме.

Најавио је и потписивање споразума са представницима више од 100 локалних самоуправа за финансирање локалних акционих планова.

Мартиновић подсећа да грађани и даље захтеве могу подносити онлајн уколико не могу лично, или из превентивних разлога желе да избегну долазак у филијалу.

ТопПрес/ Извор: Танјуг