Угаљ остаје и даље неизбежан енергент у Србији у наредних 50 до 70 година, а држава планира да укупна улагања у производњу угља у наредних пет година буду око 1,1 милијарду евра, речено је данас на међународној стручној конференцији „Улога угља у производњи електричне енергије“.
Помоћник министра рударства и енергетике Иван Јанковић рекао је да су билансне резерве угља у Србији 3,3 милијарде тона, а ванбилансне 1,2 милијарде, према подацима из 2016. године, а да се данас са површинских копова добија 40 милиона тона угља годишње.
У време када су све јачи притисци дела јавности на смањивање, или чак потпуно напуштање угља као извора за производњу струје, на скупу се могло чути да је стварност таква да ће још деценијама угаљ бити основни енергент, али да треба водити рачуна о заштити животне средине пре свега изградњом модерних термоелектрана на бази „чистог угља“.
„Беспредметно је расправљати да ли треба користити угаљ или не. Улагањем у еколошке пројекте ЕПС је постао лидер у заштити животне средине у Србији и окружењу. У отклањање прашкастих честица, сумпорових и азотних оксида биће уложено око милијарду евра у периоду од 2015. до 2020. године“, напоменуо је Јанковић.
Додаје да се до 2023. године очекује гашење појединих термоблокова који ће бити замењени новим капацитетима.
Рударство се налази у тешком тренутку ограничено простором, временом и новцем, а како каже Слободан Митровић, извршни директор за производњу угља у ЕПС-у, рудари морају да надокнаде заостале обавезе.
„У Европи је прави хаос када се ради о подацима о производњи угља. У последњих неколико година производња угља је смањена са 420 на 380 милиона тона, али истовремено се бележи раст увоза угља, који је достигао 180 милиона тона“ рекао је Митровић.
Што се тиче Србије, већина резерви угља се налази у Колубари (1,9 милијарди тона) и Костолцу (0,9 милијарди тона), док се остатак налази у подземним рудницима и Ковину, а Митровић подсећа да се Србија одрекла 76 одсто резерви на Косову и Метохији.
„Ако је неко смањио производњу угља у Европи, то смо онда ми. Нема више где да се смањује“, оценио је Митровић додајући да ће у наредних 50 до 70 година угаљ остати, ако не најбољи, а оно бар неизбежан енергент.
Један од највећих пројеката у ЕПС-у, који би требалода буде готов ове године је инсталација система за управљање квалитетом угља.
Овај систем треба да реши један од главних проблема, а то је лош квалитет и несталност квалитета угља у Колубари, који се шаље термоелектранама.
Реч је о пројекту од 150 милиона евра, који финансирају КфW и ЕБРД, а он ће, према Митровићевим речима „донети епохалну измену у производњи угља“.
Професор на Рударско-геолошком факултету у Београду Драган Игњатовић, напоменуо је да се у свету бележи раст производње угља и да најновије пројекције до 2040. године показују да, иако ће се смањити учешће угља у производњи енергије, и даље ће расти укупна производња угља.
Игњатовић каже је стратегија државе да се више од 200 милиона евра уложи у истраживање нових лежишта.
Постоје планови о новој термоелектрани у Ковину од 700 мегавата, која би коштала око 900 милиона евра и годишње производила 4. 900 гигават часова електричне енергије.
Могућа је, каже и изградња термоелектране од 320 мегавата код рудника Штаваљ, који има 120 милиона тона резерви угља.
„Према стратегији укупна улагања у производњу угља до 2023. године трабало би да износе око 1,1 милијарду евра“, рекао је Игњатовић.
Председник Комитета за површинску експлоатацију угља Савеза инжењера рударства и геологије Србије, Владимир Павловић оценио је да, „глобално, ни физички ни просторно, обновљиви извори енергије не могу прећи 20 одсто до 2050. године, без обзира на субвенције држава.
„Угаљ ће остати један од основних извора енергије. Питање је само како ћемо угаљ користити за производњу енергије, а не и да ли ћемо то радити“, истакао је Павловић оцењујући да су старе термоелектране превазиђене и да се у будућности очекује повећање ефикасности термоелектрана за 100 одсто, уз истовремено смањење емисија штетних гасова за 50 одсто.
Међународна стручна конференција „Улога угља у производњи електричне енергије“ одржана је у организацији Балкан магазина, ЈП Електропривреде Србије, а под покровитељством Министарства рударства и енергетике.
ТопПрес/ Извор: Новости онлајн