Кабинет министра Милана Кркобабића задуженог за регионални развој представио је данас на свечаности уприличеној у Палати Србија резултате постигнуте у првих годину дана рада Кабинета и пројекта “500 задруга у 500 села”, односно резултате реализације Програма подршке спровођењу мера равномерног регионалног развоја Републике Србије доделом бесповратних подстицајних средстава новооснованим и постојећим задругама. Задругарство-удруживање није жеља већ неопходност. Уситњен посед, мале површине, која не прелази у просеку 4,5 хектара намећу удруживање као императив. Да малог произвођача учинимо робним произвођачем! Без задруге нема села, без села Србија је у проблему. Феномен пусте земље је усуд Србије у 21.веку, рекао је министар.

На свечаности су били представљени конкретни резултати рада Кабинета, како кроз износе бесповратних средстава додељених задругама у 2017. години, тако и кроз економске ефекте ових инвестиција. Укупан износ додељених средстава прошле године био је 196 милиона динара, чиме је потпомогнут рад 22 задруге у Србији, а Кабинет министра Кркобабића истакао је учинке неких од њих.

У задрузи „Агродунав“ Каравуково“ купили су 50 стеоних јуница сименталске расе, које су на свет донеле 48 телади, а већ следеће године могу да рачунају да ће њихово основно стадо достићи чак 150 грла. Производњу млека су удвостручили са 1000 на 2000 литара дневно; У специјализованој земљорадничко-сточарској задрузи „1. децембар“ у Житорађи, која тржишту Србије испоручује око 20.000 товљеника годишње, уградњом подних грејних плоча, не само да су осавременили процес производње, већ су свакодневни утрошак електричне енргије смањили за 5 до 6 пута. Оплеменили су и расни састав, тако да очекују повећање годишње производње за око 1.000 товљеника; У задрузи „Агро еко воће“ у Ариљу купили су опрему за прераду малина у готове производе: компоте, џемове, сокове. Очекују да у наредним годинама прерадом малина своју зараду повећају за чак 50 процената;

У „Воћару Сланкамен“ из Новог Сланкамена куповином специјалне механизације повећали су ефикасност, смањили ризичне ситуације и добили сертификат о ХАСАП стандарду, без кога не би више могли да извозе у Русију и земље Европске уније; У „Зеленој звезди“ у селу Винарце, Лесковац, набавили су сортирку за округласте производе – парадајз, бабуру и пакирицу и послове које су раније завршавали за седам дана, сада раде за само један дан. Куповином система за наводњавање са компјутерским навођењем очекују повећање производње за 30 процената и подизање квалитета за чак 50 одсто!; Пчеларско-воћарска задруга „Мед и воће“ у Власотинцу реално очекује дуплирање садашње производње меда од три тоне; Пољопривредна задруга „Заплањски засад“ из Гаџиног Хана вишим степеном прераде – производњом етеричних уља – очекује да профит увећа за 4 до 5 пута. Највише радује податак да је број коопераната те задруга са 22 повећан на 72. Нових 50 породица се придружило задрузи после добијања бесповратних средстава, а то значи да ће око 2.000 грађана Гаџиног Хана обезбедити своју егзистенцију у оквиру задруге.

Ове 2018. године у делу државне касе намењеном задругама већ је четири пута више новца, 825 милиона динара чека да да нови импулс развоју задругарства и министар је позвао задругаре да се пријаве на конкурс који је у току. Презентовано је и ко одлучује о додели средстава. Главну реч у том одговорном и осетљивом послу имају чланови Академијског одбора за село САНУ, угледни универзитетски професори и челници оба водећа задружна савеза, чиме су задовољена два важна критеријума: стручност и демократичност.

Присутнима су се обратили председник Академијског одбора за село САНУ академик Драган Шкорић, председник задружног савеза Србије Никола Михаиловић, као и председник Задружног савеза Војводине Радослав Јованов. У име свих локалних самоуправа, чији је потпис на сваком Уговору о додели бесповратних средстава неопходан, обратио се председник општине Гаџин Хан Саша Ђорђевић, а у име свих задруга које су средства добиле, директор воћарске задруге из Сланкамена Никола Котарац.

Свако на свој начин, истакли су како је после дуго времена у Србији враћено поверење у удруживање и трасиран прави пут којим се уз струку и науку стиже до српских домаћина и конкретног решења њихових проблема и тако даје нада да се може стати на пут пражњењу и одумирању српских села. Догађају су присуствовали и доајени задругарства у Србији – магистар задругарства Слободан Сивчев и господин Бранко Маричић.

ТопПрес/ Извор: Телеграф.рс