Вршиоци дужности на различитим функцијама неће више моћи бесконачно да се налазе у том статусу већ ће њихов мандат бити ограничен на најдуже девет месеци, најавио је данас министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић.
Ружић је на „Округлом столу о Нацртима закона о изменама и допунама Закона о државним службеницима и Закона о платама државних службеника“, објаснио да на пример, стање в.д. директора неће више моћи да буде продужавано у недоглед, већ се ограничава на шест месеци (плус евентуално још три месеца) а државни орган који га поставља мораће у року од 30 дана да распише конкурс за ту позицију, након чега положај остаје упражњен док се не попуни на конкурсу.
„Ова новина може да изазове различите реакције, али мислим да је ово управо један од темељних места где се види жеља и воља да реформу спроведемо на прави начин.
Сви знамо колико имамо људи у в.д. стању и колика је мотивисаност оних који су у в.д. стању да раде свој посао, ако нису сигурни да ли ће и када на конкурсу бити изабрани како би у пуном капацитету обављали свој посао“, напомиње Ружић.
Говорећи о предложеним изменама и допунама Закона о државним службеницима рекао је да су оне наредна фаза у реформи јавно-службеничког система и неопходне су, каже, како би се изградила ефикаснија и стручна државна управа.
У јавној управи по последњим подацима ради око 470.000 запослених на неодређено, без републичких јавних предузећа, и цела реформа се управо односи на овај број, додаје министар.
Нацрти два закона који се односе на 24.000 државних службеника и за које је министарство расписало јавну расправу, последњи су у низу корака које је потребно прећи да би се до 1. јануара 2019. године почело са успостављањем новог система.
„Када је реч о утврђивању њихових плата, накнада плата и трошкова, као и других примања, овим законом превазилазимо досадашње изазове омогућавањем награђивања, применом новог система вредновања радне успешности“, каже Ружић.
Додатно, наводи министар, овим законом се кроз могућност одређивања већег почетног коефицијента и кроз институт корективног коефицијента, привлаче и задржавају квалитетни кадрови, што је, каже, у складу са препорукама Европске комисије и СИГМА.
Циљ законских измена је, између осталог, каже Ружић, унапређење управљања људским ресурсима у државним органима, запошљавање у складу са знањем и вештинама, успостављање система вредновања и награђивања у складу са заслугама и залагањем на радном месту.
ТопПрес/Извор: Танјуг