Христос васкрсе, Христос васкрс, Христос воскресе, Христос васкресе, Христос воскрсе су све поздрави које можемо чути приликом честитања највећег хришћанског празника. Овај празник је у нашем народу поштован од давнина и представља дан када је Исус Христос након распећа на крсту, трећег дана васкрснуо из мртвих

Ако сте у дилеми како треба правилно једни другима да честитамо, треба да знате да је то због разних утицаја културних и временских традиција, у којима смо се налазили. Тако данас имамо Ускрс – српско народно, Васкрс – старо српско књижевно и црквено и Воскресеније данашње српско црквено.

Према данашњем општеприхваћеном речнику матице српске, најправилније би било рећи: “Христос васкрсе”! Поред тога исправно је и “Христос воскресе”.

Изворни облици речи као што су Васкрс, Васкрсеније, Васкрснути, Васкрсе потичу из старог српког црквеног и књижевног језика. Ове речи у преводу означавају ускрснуће, односно устајање из мртвих и поновно оживљавање.

Такозвани српскословенски језик, односно српска редакција старословенског језика, настала је у време када су Срби примили словенско богослужење и словенску писменост, током X века. Од тада па до првих деценија XВ века, Срби су поменуте речи изговарали са полугласником иза почетног “В”, а од XВ века па надаље изговарају их са “А”. Дакле то је реч Васкрс.

Негде од средине XВИИИ века до данас рускословенски језик се употребљава у Српској православној цркви као званичан црквени језик. У том црквеном језику речи о којима говоримо изговарају се на руски начин, са “О” у првом слогу, Воскресеније, Воскреснути, Воскресе.Реч Ускрс припада српском народном језику, у којем је у веома давно време почетно “У” добијено од старог почетног “В”.

Тако да је потпуно исправно и у духу нашег српског језика и православља честитати и Усркс, као и Васкрс.

ТопПрес/ Извор: Телеграф.рс