Горњи Милановац – Људи уопште не треба да се плаше одласка у планину и шуму на Руднику због дивљих животиња, истиче за Глас западне Србије ловац Будимир Васић и додаје да животиње имају своје навике и путање кретања те да су ситуације у којима могу да науде човеку апсолутно неуобичајене и веома ретке.
„Само ако их угрозиш хоће да нападну“, напомиње један од најбољих и најискуснијих ловаца са подручја Рудника.
То је, иначе, био његов одговор на све учесталије одбијање појединих туриста да се упусте у авантуре и шетње по рудничким стазама и шумама.
Недавно је неколико младића са главног пута према Тополи одбило да скрене колима десно према планинским врховима и шуми јер су, како су објаснили, уплашени причама о вуковима, медведима и дивљим свињама на Руднику, о чему су сазнавали и од пријатеља, али и преко медија.
Такође, пре неколико дана, један викендаш је позвао пријатеље из Београда у кућу, али, када су чули да је у питању Рудник – глатко су одбили!
Зачуђени Васић истиче да толики туристи долазе, одседају, одмарају… да му се чини да су поменути случајеви „смешни“.
„Нема потребе да се било ко плаши. Па чујте ово, пре једно годину дана, једној жени изнад насеља Мали Рај, на пет минута хода од самог центра варошице, ’дошао’ је медвед на капију када је истресала мрве. Иначе, то је последња кућа до саме букове шуме. Она се умало онесвести, а мечка се само окренула и отишла. Вероватно је у питању већа количина хране коју је том приликом осетила“, наводи Васић и каже да по сто пута понавља само „мир, мир, мир, без исхитрених реакција“.
Поменута мечка је, како каже, становник западне Србије и иде чак до Дрине па се враћа.
Он прича и како је пре неких годину и по, један медвед прошао на 50 метара од човека, у близини самог врха Рудника и споменика партизанима на Паљевинама и да је само наставио својим путем, као и човек својим.
„Нема ту неке филозофије, остати миран и трезвен“, каже.
Упитан како људи треба да се понашају у случају сусрета са дивљом свињом, одговара да оне увек беже од човека, да неће ништа, „једино крмача ако води прасад, а то је најчешће у пролеће“.
„А и тад се не треба плашити и не мора бити опасно. Само треба стати у месту и бити непомичан. Дивља свиња ће са прасићима у том случају само да прође.“
Вука, кога људи најтеже могу да сретну, има у планини повише и они, махом ноћу, јуре срнећу дивљач итд., и апсолутно беже од људи, наглашава Васић.
„Ето, укратко један водич, али, за време за које сам ловац, скоро 36 година, није се на Руднику догађало да животиње саме од себе нападну некога, човек то изазове или их угрози и онда животиње мисле да су нападнуте. Стога, читав страх и остало је крајње неоправдан“, закључио је руднички ловац.
ТопПрес/ ГЗС