Врата блиндирана, храна се добијала кроз рупу: Милован је преживео карантин у доба вариоле

Врата блиндирана, храна се добијала кроз рупу: Милован је преживео карантин у доба вариоле

Чачак – Уколико бар једном помислите како вам је тешко у кућној изолацији, како бисте прошетали или попили кафу напољу, сетите се да је у марту пре 48 година у Србији владао много већи страх и много оштрије мере због епидемије вариоле вере, коју су преживели управо они који су сада поново најугроженији – наши стари.

Болничар из Чачка, Милован Пајовић (85), те 1972. године, 20 дана провео је затворен у болници јер је био у контакту са првим званично зараженим пацијентом који је стигао из Нове Вароши.

„Он је довежен под велом тајнe. Прегледали су га лекари, нико није знао о чему се ради. Тихо су причали о његовим чудним налазима. Када су сазнали да има велике богиње, све су нас одмах сместили у карантин, све је било заблиндирано, храну смо добијали кроз рупу. Дали су нам три вакцине, ниједна се није примила и сви смо били отписани, јер је та болест при самом додиру са зараженим носила све пред собом“, прича Милован за РИНУ.

Милован Пајовић, фото: РИНА

Након што се сазнало за клиничку слику пацијента из Нове Вароши, Институт Торлак је за неколико дана прогласио епидемију. Вакцинација је почела, а страх и паника су се ширили међу грађанима и ником није падало на памет да прекрши правила, као што се то чини данас.

„Мере предострожности су биле подигнуте на највећи могући ниво. Болесници који су умирали нису се сахрањивали како доликује, већ су за њих прављени специјални лимени ковчези“, присећа се Милован.

Да ситуација буде још тежа и гора за његову породицу допринела је и чињеница да је супруга Милена била пред порођајем и у току епидемије у нехуманим условима на свет је донела ћерку, плашећи се за свој и животе чланова породице.

„Бежали су од мене, знајући да сам жена болничара који је био у контакту са зараженим болесником. Помогла ми је једна бабица која ме је сместила у подрум и ту породила. Никад нећу заборавити тај страх, који речима не може да се опише“, каже Милена.

Кћерка Данијела рођена за време епидемије, фото: РИНА

На сву срећу ниједан члан ове породице није заражен опаком болешћу, а сваког марта живи сећање на муке које су прошли и управо због тога овај данашњи карантин због корона вируса им не пада нимало тешко.

„У односу на тад, сад је све много другачије. У својој смо кући, нисмо гладни, ни жедни. Нисмо уплашени, јер поштујемо мере које су нам одредили. Ако смо могли тад, можемо и сад кад је све много лакше“, рекао је Милован.

Епидемија вариоле вере трајала је до 30. априла, а велике богиње однеле су 35 живота у Југославији.

ТопПрес/ РИНА

KOMENTARI

TOPPRESS: 0
DISQUS: 0