foto ilustracija profimediafoto ilustracija profimedia

Просечна српска породица за храну, безалкохолна пића и режијске трошкове месечно издваја више од половине укупних прихода, тачније 51,6 одсто. То каже званична статистика, али је утисак да се троши и знатно више.

За гардеробу, културу или рекреацију тек ако нешто претекне, док је летовање на пример за многе годинама само на листи жеља.

Просечно домаћинство у Србији на храну троши 34,5 одсто прихода, за становање, енергенте и комуналне трошкове издваја 17,1 , а за одећу и обућу на пример само 5,3 одсто месечних прихода. Јасно је дакле чега се људи прво одричу, а такође су свесни да у маркетима остављају већи део од укупно 63.600 динара, колико је у четвртом кварталу 2017. на располагању имало просечно српско домаћинство. Али статистика је једно, свакодневни живот нешто сасвим друго.

„Рецимо, режије: струја, телефон, комуналије – то може да буде до стотину евра месечно, а за храну пуно више одлази. Живимо на селу, тако да много тога сами производиммо, а ово што мора значи неких петнаестак хиљада буде за куповину“, кажу анкетирани Јагодинци.

Занимљиво је такође да су Београђани за храну и режију издвајали и до три одсто мање новца у односу на Шумадинце или Западну Србију. Разлике међу регионима су приметне, и сваки је специфичан. Смедерево и околина су воћарски крај, па су издвајања за воће мања него у остатку Србије.

„Ко има новца, он купи квалитетно, а ко нема, претежно пазари килограм до два и то је то. Гледа се где је најјефтиније, ту се пазари. Цене су скоро пет година исте“, кажу потрошачи.

Ипак, заједничко за све регионе је куповина на акцијама, на одложено или картице, са обавезним списком у рукама. Све је мање непланираних, успутних куповина.

„Генерално, куповна моћ је никад мања, али опет тих 35 до 40 посто одлази на основне животне намирнице, од плате“, каже Никола Цветковић, пословођа маркета.

Разлике између прихода и потрошње просечног српског домаћинства готово да не постоје и већина има проблем да покрије све месечне трошкове. То је закључак истраживања које је недавно спроведено на узорку од шест хиљада четири стотине домаћинстава.

ТопПрес/ Извор: РТС