Загађење ваздуха мора бити решавано као регионални проблем

Загађење ваздуха мора бити решавано као регионални проблем

Загађење ваздуха је највећа претња по здраву животну средину, а седам милиона људи на глобалном нивоу умре превремено сваке године и оно мора бити решавано као регионални и прекогранични проблем, су поручују Уједињене нације у Србији поводом Светског дана чистог ваздуха.

На Светски дан чистог ваздуха (за ведро небо), УН у Србији позивају на активности у борби против свих облика загађења ваздуха и подстицање заједничких напора Владе Републике Србије, грађана, цивилног друштва и активиста, у изградњи сигурније и здравије животне средине за све.

Наводе да су током 2021. године здравствени трошкови везани за загађење ваздуха износили су 8,1 трилиона долара, или 6,1 одсто глобалног БДП-а.

Загађење ваздуха несразмерно утиче на најугроженије и маргинализоване заједнице, оне са најмање ресурса да се заштите. Такође, више погађа децу и старије особе, док загађење ваздуха у домаћинствима највише погађа жене и децу.

Загађење ваздуха није изолован проблем, већ је директно повезано са климатским променама, губитком биодиверзитета и другим облицима загађења.

УН наводе у саопштењу да загађење ваздуха у Србији има више узрока: производња енергије помоћу фосилних горива, неефикасни уређаји и мреже за грејање, транспорт, пољопривредна пракса, сагоревање отпада на неконтролисаним депонијама.

„Потребно је да се позабавимо основним узроцима и њиховим утицајима у оквиру шире борбе против климатских промена, како бисмо у потпуности реализовали зелену трансформацију“, порука је УН.

Упозоравају да загађење путује без граница, а да загађивач ваздуха може да пређе већи део континента у року од три до четири дана.

„Зато загађење мора бити решавано као регионално и прекогранично питање, кроз коалиције и сарадњу између држава, региона и градова“, наведено је у саопштењу.

Док зимско загађење ваздуха понекад брзо нестане са зимским ветром, загађивачи настављају да путују у друга подручја и утичу на друге заједнице, усеве и биодиверзитет.

Додатни проблем је то што се неки загађивачи ваздуха формирају хемијским реакцијама у атмосфери. То значи да је за ефикасно управљање квалитетом ваздуха потребан мултисекторски приступ, који се истовремено бави различитим загађивачима и сарађује са свим заинтересованим странама.

У Србији је током последње две године свест јавности нагло порасла, а грађани захтевају брже и одлучније деловање локалних и националних институција, констатују УН у саопштењу.

„Загађење ваздуха је комплексно питање које ће се решавати на више нивоа-националном, локалном, појединачном, кроз деловање у свим друштвено-економским секторима. То је одлична прилика за увођење друштвених, административних и технолошких иновација које ће подстаћи улагања за добробит свих, за бољи квалитет живота“, сматра Франсоаз Жакоб, стална координаторка УН у Србији.

Каже и да би требало брзо проширити добре праксе које су успешно тестиране у Србији, те поручује да УН обезбеђују подршку у областима у којима се укрштају здравствена, социјална, родна, климатска, енергетска и еколошка политика.

Као одговор на загађење ваздуха, УН у Србији настављају да раде на иницијативама за побољшање квалитета ваздуха, енергетској ефикасности, декарбонизацији, зеленом финансирању, подизању свести јавности, управљају подацима, осигуравајући да су сва решења инклузивна и да допиру до рањивијих група и насеља.

„Радимо са крајњим циљем постизања позитивне промене за људе и планету – што је једна од најважнијих амбиција Агенде 2030“, истакла је Жакоб.

ТопПрес/ Извор: Танјуг