Топола, Крагујевац – Сезона припреме зимнице полако се захуктава а поврће које је засигурно обавезан састојак бројних врста зимница је парадајз. Сврстава се у повртарске биљке и веома је распрострањено код нас, па готово да нема баште у којој се не узгаја. Најзаступљенији је црвени парадајз који у себи садржи ликопен – црвени пигмент, али поред црвеног постоји жути и црни.
„Црни парадајз гајим већ неколико година, то је стара сорта парадајза која се ретко још по негде може наћи. Када се расече и проба исти је као и овај црвени парадајз, чак је можда и слађи. Људи се шале кад виде, па кажу, то је плави патлиџан само закржљао, али није, то је стара сорта парадајза која се врло ретко гаји“, каже за ТопПрес Слађана Ћатић из Маслошева.
И док многи негодују и нерадо се одлучују да пробају овако необичан плод, Слађа је задовољна овом сортом и истиче да је укус исти као и код класичног црвеног парадајза.
„Фантастичног је укуса, мало је ситнији плод него код црвеног парадајза али да је заливан редовно можда би био крупнији, ми не користимо хемију па га ја берем и једем у башти. Месо му је црвено а покожица црна док не сазри, а кад је зрео онда поцрвени али задржи на склонитим местима од сунца црну боју“, објашња ова домаћица.
У селу Липовац Радовановићи поред црвеног гаје и жути парадајз. Стара сорта која се некада узгајала сачувана је на овом имању све до данас.
„Жути парадајз се код нас редовно сеје подједнако као и црвени. Декоративан је и јако је леп када се помеша у салати са црвеним. Он се разликује само по боји од обичног црвеног парадајза, јер је укус исти као што га има парадајз, уколико се дуже задржи на сунцу односно на биљци може бити за нијансу слађи. Отпоран је на болести па га радо препоручујем за органску производњу“, рекла је Мирјана Радовановић из села Липовац.
Иначе у свету је заступљено преко 400 различитих врста парадајза, од тога у Србији се производи око 50.
ТопПрес