Срби највише гаје шљиву иако је јабука најбоље родила

Срби највише гаје шљиву иако је јабука најбоље родила

Иако су прошле године јабуке најбоље родиле, највише засада у Србији било је под шљивом, готово 40 одсто од укупног броја, показало је истраживање Републичког завода за статистику.

Прво истраживање о воћњацима у Србији, током ког је испитано више од 15.000 газдинстава који узгајају воће на најмање једној петини хектара, показало је да су шљиве засађене на више од 72.000 хектара. На другој и трећој позицији по заступљености засада су малине и јабуке са по 14 одсто, следе вишње са 10 одсто. Већина овог воћа узгаја се у Западној Србији и Шумадији, готово 70 одсто малина и 40 одсто јабука је управо из овог краја наше земље.

Воћа је, према овом истраживању, посађено на више од 183.600 хектара, а површина на којој је родило прошле године била је нешто мања од 176.000 хектара. Осим три поменуте воћке, у Србији се прошле године узгајало подједнако купина, трешања, крушака, кајсија и брескви (три одсто).

Иако је највише хектара прошле године било под шљивом, јабуке су боље родиле, али у поређењу са ранијим годинама обе воћке су подбациле. Јабука је прошле године родило више од 378.000 тона, шљива 330.000 тона, а малина нешто више од 109.000 тона. Међутим, четири године пре тога 2013. у Србији је производња јабука прелазила пола милиона тона, док је исте године родило више од 600.000 тона шљива, готово дупло више него прошле сезоне.

Према анализи коју је урадио агроекономски аналитичар Војислав Станковић, прошле године у односу на 2013. подбациле су и крушка, вишња, дуња, бресква, ораси, док су скок доживели кајсије, трешње и лешници. Кајсија је те 2013. у Србији произведено нешто мање од 30.000 тона, прошле године их је било више од 41.000 тона. Велики раст у производњи остварило је бобичасто воће, купине и пре свега малине, којих је прошле године родило за 30.000 тона више него 2013. године.

– Имамо апсолутну предност у свим аспектима у односу на остале земље света када је у питању малина и зато треба да радимо на томе, неопходно је да се реши и тај однос између хладњачара и малинара – истиче Станковић за Данас.

Он напомиње да је у Србији запуштена и шљива и дуња и крушка и да више не смемо да дозволимо да се јабука „неполирана извози у гајбицама“, а не лепо очишћења у картонским кутијама. Станковић сматра да производњу морамо да повећамо, а да је један од највећих проблема инфраструктура, јер смо ту „најтањи“.

У Србији, како каже, постоје изванредне могућности за успевање готово свих воћних врста, а томе погодују, између осталог и повољни климатски услови. Производња воћа код нас, напомиње Станковић, није још усклађена са природним потенцијалима којима располажемо, а будући развој треба усмерити на још интензивнију производњу воћа високих приноса и врхунског квалитета плодова.

– Последњих година захваљујући већим инвестицијама повећане су површине под готово свим врстама воћа што је допринело да учешће воћарске производње у бруто вредности пољопривреде достигне вредност од 15 одсто, а истовремено извоз је премашио вредност од 800 милиона долара и тако рангирао воћарство на прво место међу свим извозним делатностима пољопривреде – наглашава Станковић.

Процене су, како каже, да би наставком инвестирања у одрживи раст и осавремењавање производње воћарство Србије могло да за десет година пребаци вредност извоза од две милијарде долара.

Бадеми на свега 24 хектара

У Србији је прошле године је под засадом било и више од 3.900 хектара лешника, 3.350 хектара ораха, 1.900 хектара дуње, и знатно мање, готово занемарљиво је било засада под боровницама (344 ха) и бадемима који су били засађени на свега 23 хектара. Истраживање РЗС, показало је да је највише засађених стабала јабука, крушака, брескви, нектарина и кајсија млађе од четири године, али и да најбољи род бележе стабла старија од пет, а млађа од 14 година.

ТопПрес/ Извор: Данас

KOMENTARI