Од 85 предузећа у надлежности Министарства привреде Србије до краја године се може очекивати објављивање јавних позива за приватизацију њих 15, рекао је државни секретар у овом министарству Драган Стевановић.
Он је рекао да су најближа објављивању јавног позива за приватизацију МСК из Кикинде, ХИП Петрохемија, ЈАТ Техника, ЈАТ Апартмани, а позив је могућ и за Крушик пластику, као и за још десетак предузећа где је реално да дође до објављивања јавног позива и да би нека од њих могла да новог власника добију у току 2019. године.
„Ни за део од преосталих 70 предузећа није немогуће да објавимо јавне позиве ове године“, рекао је Стевановић и додао да су ту бање за које се тражи модел за приватизацију.
„Верујемо да ћемо с различитим институцијама у оквиру Владе Србије наћи модел како ћемо и коју бању да продајемо зато што због имовинских проблема и имовинског статуса није могуће да то ради само Министарство привреде, можда ће нешто бити рађено и преко Дирекције за имовину“, рекао је Стевановић.
Он је додао да није немогуће да за неку од 11 бања у Србији које се воде у портфељу Министарства привреде буде објављен јавни позив за продају до краја године.
У надлежности Министарства привреде је и 13 предузећа која се налазе на подручју Косова и Метохије за које „у овом тренутку није реално ни могуће очекивати поступак приватизације“, додао је Стевановић.
Он је навео да је ту и 30-40 предузећа која имају различите имовинске проблеме, судске поступке, парнице, реституције и због тих околности није могуће да се удје у поступак приватизације.
Ту су и предузећа попут Симпа, Јумка и сличних који се налазе у УППР-у, за која Стевановић истиче да је „јако вазно да нису више на терету буџета и функционишу по тржишним принципима по којима функционише свако друго приватно предузеће“
„И за ова предузећа је став и опредељење да једног дана буде објављен јавни позив и да се нађу потенцијални инвеститори или партнери, али до тог тренутка, држава је апсолутно релаксирана у смислу да ли ће та предузећа да раде и да ли ће радници остати на својим радним местима“, каже Стевановић и додаје да ће период до тада бити искоришћен да би се она спремила и учинила атрактивним за потенцијалне инвеститоре.
Стевановић каже да се генерално може бити задовољан приватизацијом у Србији, а посебно 2018. годином, јер је решен и спроведен поступак приватизације можда за два највећа изазова – РТБ Бор и ПКБ.
Иницијално, за Бор је држава добила 350 милиона долара, а за ПКБ 120 милиона евра, а тек предстоје инвестиције.
„У наредне три године обавеза је Ал Дахре, која је сада власник ПКБ-а, да потроши и инвестира преко 30 милиона евра, а мислим да је у овом тренутку пар месеци после аквизиције вредност инвестиција прешла 12 милиона евра, док када се говори о Бору, став нових власника је да ће инвестирати око 1,2 милијарди долара, а оно што имамо индиректно као сазнање с обзиром на ширење и куповину неких других рудника, односно компанија од Канађана, мислим да ће вредност инвестиција у реону Бора и Мајданпека превазићи две милијарде долара“, рекао је Стевановић.
Он је додао да је то значајно за Србију јер ће неки делови државе оживети захваљујући овим приватизацијама.
ТопПрес/ Извор: Танјуг