Србији хронично недостају мајстори – чак 90.000 занатлија свих профила. На листи дефицитарних занимања највише је грађевинских радника који све чешће окрећу леђа послу у нашој земљи и одлазе у иностранство за плату до 2.500 евра месечно. Међутим, то није једини разлог. Други разлог је што су и ови који овде раде – једноставно презаузети.

Према званичним подацима, грађевинарство у Србији доживљава експанзију највећу у последњих десет година. Само у јулу ове године издато је 20, 2 одсто више грађевинских дозвола него у истом периоду лане. Подаци Републичког завода за статистику показују и да је вредност грађевинских радова увећана за чак 76 одсто, као и да је у јулу издато 2.200 грађевинских дозвола. С друге стране, упркос грађевинском буму, мајстори и аргети све чешће одлазе из Србије, а грађевински предузимачи који имају среће, празна места успевају да попуне мајсторима из региона, најчешће из БиХ и Албаније, али и из Турске и Индонезије.

“Посла има колико хоћеш , али нема и ко да ради. Понекад имаш осећај да мајстора не би нашао ни за дневницу од 50 евра. Керамичари, водоинстелатери, молери, гипсари и зидари данас махом одлазе у Скандинавију или у Немачку где зарађују од 2.000 до 2.500 евра месечно. Притом, имају плаћен смештај, раде шест дана недељно и до посла долазе прилично лако – или преко домаћих предузећа која раде у иностранству или преко познаника, односно мајстора који су у иностранство отишли раније – прича наш извор који је власник грађевинске фирме у Београду.

Наш саговорник каже, да услови које су његови радници пре одласка у иностранство имали у Србији, притом, и нису били толико лоши.

“Посао помоћног радника у старту је плаћен од 40.000 до 45.000 динара, а са напредовањем и залагањем може и много више да се заради. За мајстора дневница је од 30 до 35 евра, онај који је баш добар на дневницу може да добије и храну Тако су за шест дана недељно могу да зараде и до 800 евра месечно. Па, то је скоро две просечне зараде у земљи”, каже наш саговорник и додаје да се данас на српским градилиштима све чешће могу срести Турци чији мајстори добијају између 25 и 30 евра дневно, а аргети око двадесетак евра.

Горан Родић из Грађевинске коморе оцењује за Блиц да Србију напушта и полуквалификована радна снага и квалитетни мајстори и занатлије.

“Догађа се оно на шта смо упозоравали пре 15 и више година. Нисмо школовали кадар, старосна структура запослених у грађевинарству је 55 година и имате ситуацију да доста наших радника одлази у иностранство због боље зараде”. А, тражене су, каже, многе професије – од оних најосновнијих зидарских до монтажера скела, фасадера, паркетара…

С друге стране, интересовање младих за упис у грађевинске и друге занатске школе је врло слабо. Добар аргумент је податак да је у београдској Грађевинској школи ове године уписано по једно одељење керамичара и декоратера зидних површина, односно молера. За зидара, тесара, армирача уписало се укупно свега 12 ученика.

У Националној служби за запошљавање истовремено тврде да им се често обраћају послодавци који траже електрозавариваче, браваре, возаче, електромонтере, инсталатере, зидаре, тесаре, армираче, аутомеханичаре, столаре, тапетаре, куваре, пекаре и месаре.

ТопПрес/ Извор: Блиц бизнис