Рача, Сепци – Јован Живковић из Рачанског села Сепци пронашао је данас змију која је према његовим речима била дужине око 150 цм. Ова велика змија крила се у старој напуштеној кући коју је Јован уз помоћ пријатеља рушио.
„Колега је радио са скипом а ја сам трактором претеравао шут и помагао. Само смо у једном тренутку видели змију која је изашла испод цигли и била је огромна. Моја слободна процена је да има око метар и по и да је поскок“, рекао је за ТопПрес Јован Живковић.
Стручњаци пак наводе да велике змије нису опасне и нису из редова отровница. Могу се препознати и лако разликовати због детаља који их карактеришу.
„Обично се људи уплаше кад виде дугу змију, међутим страх је само због њене величине, јер дугачке змије засигурно нису отровне. Свака змија која је дугачка преко једног метра није отровна. Отровнице су до 90 цм, најдуже су обично до 65 цм. Једна од разлика између отровних и неотровних змија је што су код отровних уочљиве жлезде на бочним странама главе, па им је глава троугластог облика уз уочљив врат. Код неотровних, глава мање приметно прелази у тело и врат није уочљив. Код отровница је тело краће, здепастије, глава троугласта, реп краћи и зашиљен. Отровнице се обично налазе где има камена, серпентинска подлога, неотровнице у високој трави, барска водена средина и у шумама,“, објаснио је Душко Брковић, професор биологије на Агрономском факултету у Чачку.
Код нас постоје три врсте змија отровница припадају породици љутица, то су поскок, шарка која није више бројна као некада, шарган највише га има на Косову.
Поскок има брадавицу на носу и цик цак линије по стомаку, глава му је срцоликог изгледа, боја тела варира у зависности од пребивалишта и иде од светло сиве до црвенкасто смеђе. Вијугава леђна шара је континуирана и јасно изражена.
Неотровне змије код нас су: Смук , белоушка, смукуља и шилац. У Шумадији има мало шарке, највише је заступљена белоушка, барска белоушка и смукуља.
Смук је наша највећа змија. Може нарасти и преко два метра. Боја тела је једнолична, сивкасто смеђа без јасних шара. Станишта која углавном заузима су ливаде и шумски пропланци до 1500 надморске висине.
Белоушка, тело је одозго тамно маслинасто са црним тачкицама и упадљивим белим мрљама иза главе, док је одоздо жућкасто бела. Прилагођена је за живот у близини воде и одлично плива.
„Змија у принципу има свуда, размножавају се у априлу и мају, мужјак прво излази у пролеће, потребно им је сунце за сперматогенезу. Женке су живородне, 3-8 младунаца рађају. Хране се гмизавцима једу и птичја јаја, инсекте, скакавце, гуштере, жабе. Занимљиво је да змије не виде и слабо чују, стога кад идемо у природу треба да носимо штап и да повремено лупкамо по тлу, да се ствара вибрација. Змија не напада једино ако се брани, осећа вибрације по тлу, ход и одатле се склања“, истиче професор Брковић.
Занимљив је податак да се змије „пресвлаче“
Неколико пута годишње змије скидају кожу зато што се истрошила од пузања тлом, или зато што им је постала претесна. Такође се на овај начин змија решава спољашњих паразита. Пре „пресвлачења” престану да једу, очи им постану мутне, а кожа промени боју. За разлику од других рептила, змија своју кошуљицу скида у једном комаду, попут чарапе.
За разлику од других животиња змије расту током читавог живота. Због тога, повремено долази до одбацивања рожног прекривача. Младе змије, због интензивнијег раста пресвлаче се чешће него старије.
ТопПрес
