Стручњаци предвиђају да ће до краја 2030. године у Србији бити отворено нових 20.000 радних места у области зелених послова, саопштила је данас Немачка организација за међународну сарадњу (ГИЗ).

Како је наведено, због тога је неопходно пратити трендове и усагласити образовни систем.

ГИЗ је навео да је осам модула обуке за запослене на пословима управљања отпадом предато на акредитацију Агенцији за квалификације.

Тим поводом ГИЗ је у сарадњи са ЈКП Чистоћа из Новог Сада организовао обуку за 60 људи ангажованих у сектору управљања отпадом.

„Како су услови рада у комуналној делатности тешки и често укључују специфичне опасности повезане са оперативним поступцима на депонији, сврха програма је била да се унапреди знање, вештине и способности радника, односно за повећање безбедности и здравља на раду“, навела је задужена за глобалне програме „Миграције за развој (ПМЕ)“ и „Миграције и дијаспора (ПМД)“ у Србији у оквиру ГИЗ-а Марија Богдановић.

Наслањајући се на претходна искуства ГИЗ активности у Србији, у сарадњи са Центром за циркуларну економију и климатске промене (ЦЕЦЦ) из Новог Сада развијени су курикулуми за осам посебних модула за раднике ангажоване на пословима управљања отпадом који укључују рад на сепарацији отпада, руковање посебном механизацијом која се у користи на пословима управљања отпадом, али и посебним током отпада, то јест грађевинским отпадом.

Руководилац Центра за циркуларну економију, Привредне коморе Србије Синиша Митровић истакао је да је важно да се резултати ове активности преточе у документацију за израду модула у дуалном образовању – техничар за управљање отпадом, пре свега имајући у виду значајан број запослених у јавно комуналном сектору у Србији – више од 50.000.

„Зелени послови, посебно на локалу могу значајно утицати на јачање отпорности локалне заједнице, инклузију рањивих група и борбу против сиромаштва. У контексту штедње природних ресурса и циркуларности производа, расту потребе за новим знањима и вештинама у управљању отпадом, а све због повећаног генерисања комуналног отпада и његове поновне употребе“, рекао је Митровић.

Како је рекао, знања и вештине у техничком управљању опремом, дигитализација процеса и безбедност и здравље на раду, морају постати део корпоративне културе јавно – комуналних предузећа у Србији.

„Када говоримо о потенцијалу за нова зелена радна места у Србији, процена је да би до 2030. године могло да се отвори нових 20.000 радних места у контексту зелених послова“, закључио је Митровић.

ГИЗ наводи да у Србији не постоје (високо) школске установе које су специјализоване за ову врсту едукације, те је од великог значаја што је свих осам модула предато на акредитацију како би у будућности били доступни радницима ангажованим на овим пословима.

„У сектору управљања отпадом највећи број ангажованих су са ниским квалификацијама. Ова специфична врста професије која се бави високо-ризичним пословима, може се сматрати као подложна опасностима на раду, здравственим проблемима и повредама повезаним са радним местом те стога захтева адекватно образовање и обуку, као што је то дефинисано за многобројне друге професије у јавном сектору“, навела је пројектна менаџерка програма „Миграције за развој (ПМЕ)“ Валентина Ђурета.

Она додаје да типичан дан радника на пословима управљања отпадом обухвата руковање опремом и машинама, боравак у средини која често укључује штетне емисије, прашину, дим, непријатне мирисе, топлоту, хладноћу.

ПМЕ програм је део шире иницијативе „Повратак у нове шансе“, немачког Савезног министарства за економску сарадњу и развој (БМЗ) и пружа подршку у социјалној и економској (ре)интеграцији повратницима из иностранства и локалном становништву, посебно онима из осетљивих група.

ТопПрес/  Извор: Танјуг