У евиденцији Националне службе за запошљавање 625.000 људи је без посла, 10 одсто мање него прошле године. Међутим, многа радна места нема ко да попуни, а с тим се суочавају и земље региона.
Ко ће да кува, подучава, лечи у Србији у годинама које долазе? То су послови за које нема довољно људи. Све мање је младих који се одлучују да буду ауто-механичари, заваривачи, па и козметичари.
„У Суботици се дешава да из суседних градова као што је Сомбор довозе аутобусима раднике, или, на пример, у Руми и Инђији где не могу да нађу човека па проширују по 50 до 60 километара по различитим селима да би дошли до запослених људи“, каже Бојан Шћепановић из београдског Менаџмент центра.
Знају то у Влади, па је послодавцима понуђено такозвано међурегионално посредовање.
„Упућују им се лица са територије целе Србије или из конкретних места где располажемо потребним профилима радника. Наши саветници који имају велико радно искуство, објашњавају лицима која траже посао предности да евентуално промене средину и да мигрирају на дневном нивоу“, истиче Неда Милановић из Националне службе за запошљавање.
Србија ће увозити занатлије, а фали и десетине хиљада ИТ стучњака, па држава најављује нову обуку за још 1.500 људи. Одлазе здравствени радници, али нема ни довољно професора математике, физике, страних језика.
Дуално образовање као решење?
Душко Вуковић из Савеза самосталних синдиката Србије сматра да Влада, послодавци и синдикати морају ускоро да седну и да нешто да мењају по том питању.
„Држава треба да припомогне са форсирањем дуалног образовања како сутра не би дошли у ситуацију да за ове позиције које смо навели морамо да увозимо радну снагу“, објашњава Слободан Војинов из „Књаз Милоша“.
Званично, незапосленост у Србији је смањена на 14,7 одсто.
„Свако ко се заиста труди, ко улаже у себе, ко ради на свом напретку сваки дан, може да нађе посао“, сматра студенткиња Економског факултета у Београду Сара Касаловић.
Студент Економског факултета Никола Станојчић каже да Србија има доста потенцијала који све више излази напоље.
„Све више њих се не враћа у земљу после завршеног образовања и мислим да би нешто требало да се учини поводом тога“, додаје Станојчић.
У региону одавно постављају ограничења за увоз радне снаге. У Хрватској је то 30.000 радника за ову годину.
ТопПрес/ Извор: РТС