Топола – Празник Свети Трифун традиционално се прославља 14. фебруара, сматра се заштитником виноградара. Узгајивачи винове лозе на територији општине Топола уз бројне обичаје прослављају овај дан као своју славу, верујући да ће им овај светац сачувати винограде и донети добар род. Најстарији виноградари овај празник прослављали су још док су били деца, традиција се поштује и након 80 година.
„Био сам дете али се сећам како је мој деда и отац сваког 14. фебруара одлазио у виноград да први пут ореже лозу. Говорили су тада мени да је Трифун заштитник винограда и да ће сачувати род и лозу од свега лошег, ја сам очеве и дедине речи пренео на свог сина а он на свог. Раније је винова лоза гајена уз колац, све се радило ручно, нас 10 на ред и копамо, шала, смех. Коњима и кравама смо превозили грожђе, на шинским колима у плетеним корпама. Али, било је све сигурно, знало се да ће бити откупа, цена је била добра, задругари су нам тада све обезбедили, није било несигурно тржиште као сада. Било је мање грожђа али бољег квалитета, сада се сади на велико и добија се на количини, ту се онда мало губи на квалитету, виноград хоће руке да раде око лозе, тад је грожђе врхунско, на жалост машине замењују руке у великој мери“, објашњава Милан Аврамовић (81) из села Липовац.
Аврамовићи гаје винову лозу на површини од око 40 ари, сорта је Шираз, црно грожђе од ког се прави врхунско црно вино. Ова породица претходне године направила је око 1000 литара вина.
„Прошле године је било града, шта ћемо како Бог заповеди тако мора бити. Ипак, имали смо добар род, направили смо одлично вино. Град бије али и остави, тако су стари говорили, остало је и за нас. Свети Трифун је први дан када се отпочиње са резидбом, то је слава нас виноградара, прекрстимо се, помолимо, прелијемо лозу вином, орежемо и то представља почетак резидбе. Има људи који имају велике површине, па са резидбом почну и раније али ми не практикујемо, верујемо у традицију и наш обичај“, испричао је Милан.
Светог Трифуна прослављају и Глишићи у селу Шуме. Четири генерације са успехом гаје винову лозу на површини од око 3,3 хектара.
„Мој прадеда, деда, отац, па ја сада и мој син, унук и даће Бог праунук гајимо винову лозу. У нашој породици винова лоза се гајила још 1693. године, од тада постоје писани податци али било је и пре тога. Имамо око 10.000 чокота стоних сорти, Хамбур, Афус Али, Мишел, Италија. Продајемо за конзум али прерађујемо и у вино. Правимо три врсте вина Ружицу, Бело и полу слатко црно. Више поклонимо, него што се прода. Вино је одличног квалитета, иако сам стар и имам 84 године редовно попијем по чашицу, здраво је и треба га пити“, рекао је најстарији из породице Глишић, деда Томислав.
Иако је у деветој деценији живота деда Томислав свом праунуку преноси све тајне виноградарског посла, један од обичаја који је мали Страхиња научио од свог прадеде је и резидба винограда на Светог Трифуна.
„Ја сам у винограду од како сам почео да ходам, ишао сам уз свог оца, деду, учио уз њих и тако сада ја водим свог праунука. Деца имају шта да науче од нас старијих само ако хоће да слушају. Мог праунука који има шест година научио сам да се први пут орезује лоза на Светог Трифуна, прелива се вином и уз молитву ореже лоза. Тај дан је за нас виноградаре благослов и веровање је и обичај да се тада са резидбом почне. Од ока се може видети колико је лоза страдала, промрзла. Одсечемо неколико лоза и унесемо у собу, за пар дана лоза ће да олиста, на основу тога видећемо колико има родних пупољака, колико има окаца, да ли је то од 7-10 или од 9-14, по томе се и оцењује будући принос“, прича Томислав.
Праунук Страхиња, најмлађи из породице Глишић све виноградарске послове већ је научио.
„Прадеда Тома и ја на Божић носимо сламу у виноград, трећи дан кад прође Божић. Лист од винове лозе и венчић од лозе бака и мама стављају на дно бурета где нам је туршија. Дека каже да се то ради да туршија дуже траје. Ја свуда идем са прадеком и све га слушам“, каже малени Страхиња.
ТопПрес
