Прибој – Мало ко зна да је Прибој изнедрио једног од највећих српских научника, који је у Америци стекао светску славу.

Вујица Јевђевић (1913 – 2006) , био је чувени хидролог, доктор наука и редовни професор на универзитету у Колараду. Рођен у селу Касидоли у свештеничкој породици, као мали дечак на коњу је стигао у центар варошице и живео код своје тетке. Управо та кућа данас је споменик културе, који служи у част и сећање на овог легендарног научника.

“У тој кући живео је до краја основне школе, затим је отишао у Сарајево где је завршио Гимназију, па у Београд на Грађевински факултет. Никад није заборавио своје корене и то одакле је потекао иако је живео на свим странама света. Кућа је имала неколико власника, он ју је откупио и поклонио општини Прибој. Захтевао је само да јој се врати аутентичан изглед и за то је чак донирао новац.

Јевђевића кућа сада је једна од најстаријих грађевина, то је типична градска куће која се градила у 19. веку, са два спрата”, рекао је Саво Дерикоњић, директор Завичајног музеја у Прибоју за РИНУ.

Американци су овог Прибојца сматрали за највећег светског хидролога, и уз Теслу, Пупина и Миланковића прогласили га за једног од четири најпознатија Србина која су радила у њиховој земљи.

“Након завршеног Грађевиснког факултета у Београду, Вујица Јевђовић магистарску диплому стекао је у Греноблу 1937. године. Две године касније отишао је у Велику Британију где је радио у хидролошким лабараторијама, а 1941. године вратио се у Србију. Убрзо је одведен у логор у Италију, а за време свог боравка тамо прочитао је чак 30.000 страница стручне литературе. Након изласка из логора, учествовао је у послератној обнови земље и пуних 14 година радио на развоју електропривреде Југославије. Обављао је најповерљивије задатке из области хидрологије и био оснивач Института Михајло Пупин. Године 1958. одлази у Америку и тамо постаје цењени професор, али и доктор наука”, рекао је Дерикоњић.

Вујица Јевђевић учествовао је у изградњи преко 60 брана у целом свету, написао је 22 књиге и основао издавачку компанију “Водопривредне публикације”, а Американци су му доделили признање “Андреј Кларк” који је амерички пандан Нобелу. Завичајном музеју у Прибоју донирао је 10.000 долара, од којих је осам утрошено на Музеј и реконструкцију куће. Овај научник још увек нема улицу у свом родном граду, али у плану је покретање иницијативе како би чувени хидролог, међу Прибојцима, живео вечно.

ТопПрес/ РИНА