Катастар рударских депонија и напуштених јама

Катастар рударских депонија и напуштених јама

Уз финансијску подршку Европске уније, Србија је почела израду Катастра рударског отпада

Важан посао, јер поред двеста активних рудника, у Србији има и око 250 напуштених јама, површинских копова, каменолома и депонија са рударским отпадом, који су ризик по животну средину.

У протеклих годину дана немачко-српски тим стручњака обишао је свих 250 потенцијалних локација рударског отпада и Министарству рудрства и енергетике доставио прве извештаје. Урађени су и извештаји са депонија активнх рудника јер њихова годишња производња само чврстог отпада, премашује 150 милиона кубних метара.

„Тренутно се ради плану детаљнијег обиласка оних локација које већ имају процењени штетан утицај и на мапирању локација које могу имати штетан утицај. Нама је важно, да добијемо  катастар, али и класификацију и категоризацију тог отпада, затим детаљну процену ризика“, каже Тања Стојановић, начелник за пројекте у Министарству рударства и енергетике.

Поред катастарске књиге, катастар рударског отпада биће и у електронској форми. А већ је направљен и водич за рударске и еколошке инспекторе.

„На конкретном сајту, после само пар кликова биће доступне све информације о рударском отпаду. То је помоћ администрацији, али и управљању отпадом у Србији, јер рударство може да има озбиљне еколошке последице. На дуги рок, катастар ће допринети побољшању квалитета животне средине и безбедности рударских активности“, каже Петер Бајер, стручњак немачке компаније „Плејадес“.

Депоније и напуштени рудници су у близини градских и заштићених подручја, за неке се не зна ни у чијем су власништву. Зато је веома важно да сав рударски отпад буде под контролом.

„Са оваквим катастром ми ћемо бити у прилици да знамо које локације могу да буду саниране, односно рекултивисане“, каже Тања Стојановић.

Депоније рударског отпада доносе и значајну финасијску зараду. Садрже остатке метала који се могу рециклирати, а посебно су исплативе депоније са угљем.

„У Европи, конкретно у Белгији где сам био присутан, људи су узимали у третман депонију угља где је било и до 10 одсто садржаја угља. И сада, ако имате милион тона депоније са 10 одсто,  то је 100 хиљада тона. Ако је тона 100 евра, то вам дође и 10 милиона евра за две – три године, то нису занемарљиве ствари“, каже Војин Чокорило, професор Рударско-геолошког факултета.

Вредност овог пројекта је 2,1 милион евра – 90 одсто средстава дала је Европска унија, а остало Влада Србије.

ТопПрес/ Извор: РТС

KOMENTARI