Она је то поручила на конференцији поводом завршетка пројекта “Смањење додатне рањивости Рома и других маргинализованих група изазване пандемијом COVID-19 у 18 локалних самоуправа”, наводећи да је посебна пажња током пандемије била усмерена на подршку најосетљивијим групама, на које се утицај различитих фактора и кретања у друштву најпре и осетио.

“У оквиру мера активне политике запошљавања посебан акценат је на запошљавању припадника ромске популације, а међу тим мерама су активно тражење посла, додатно образовање и обуке, финансијски подстицаји у виду субвенција за отпочињање сопственог посла и запошљавање”, навела је Кисић, а саопштили организатори пројекта.

Министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић изјавила је да је поље будућег деловања њеног министарства борба против расизма, те да је овај пројекат допринео у превазилажењу одређених стереотипа и предрасуда у друштву.

“Наш посао се своди на то да укључујемо Роме. Ми смо у министарству одлучили да будемо алат како Ромима тако и свима онима којима је стало до изградње културе људских и мањинских права и до културе дијалога. Ми можемо урадити све да искључивање смањимо и да се Роми осете равноправно укљученим у све сегменте живота”, закључила је Чомић.

Пројекат “Смањење додатне рањивости Рома и других маргинализованих група изазване пандемијом ЦОВИД-19 у 18 локалних самоуправа” реализован је у оквиру програма Немачке развојне сарадње “Инклузија Рома и других маргинализованих група у Србији” који реализује Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH у партнерству са Министарством за људска и мањинска права и друштвени дијалог, а на данасњој конференцији представљени су резултати пројектних активности.

Оне су се односиле на неке од кључних аспеката квалитета живота, као што су образовање, информисање и приступ чистој води, а њихов општи циљ јесте смањење додатне рањивости мушкараца, жена и деце из ромске заједнице и других маргинализованих група изазване пандемијом Ковид-19.

Пројекат је реализован од 1. јула 2021. до 30. јуна 2022. године у 18 локалних самоуправа: Нова Црња, Звездара, Крушевац, Краљево, Лозница, Бор, Ниш, Врање, Пирот, Владичин Хан, Стара Пазова, Ковин, Зрењанин, Смедеревска Паланка, Топола, Ваљево, Кањижа и Алибунар, а укупан број корисника пројекта је више од 800 Рома и других маргинализованих породица.

Током годину дана пројекта више од 470 ученика је добило стручну и техничку подршку школовању, 10 школа је опремљено са 200 таблета, више од 800 породица је информисано о имунизацији и начинима спречавања ширења епидемије кроз поделу заштитне опреме, док је више од 500 породица у 10 подстандардних насеља у седам локалних самоуправа добило трајна решења за приступ води.

Присутнима се обратио и шеф одељења за привредну сарадњу Амбасаде Савезне Републике Немачке у Србији Кристијан Шилинг, који је напоменуо да је пандемија највише утицала на најугроженије и најсиромашније групе људи који и даље осећају њене последице.

“Захваљујући сарадњи са партнерима, Немачка развојна сарадња је успела у намери да адекватно одговори на пандемијску кризу путем мера које су успешно имплементиране”, казао је Шилинг.

Како је саопштено из МДУЛС- а Државни секретар Министарства државне управе и локалне самоуправе Стеван Глигорин рекао је да је ресорно министарство у оквирима својих надлежности и у складу са потребама које је на терену изазвала пандемија Ковид 19 вируса, ургентно реаговало како би најрањивије категорије становништва биле обухваћене свим прописаним мерама у циљу сузбијања ширења вируса.

“Водећи се циљевима одрживог развоја и Агендом 2030, а пре свега потребама угрожених и маргиналозованих група, у циљу да нико у друштву не сме бити изостављен, посебно не у периоду пандемије, МДУЛС је додатно подржала ромску популацију приликом информисања о Ковид 19 вирусу, пријави за имунизацију и вакцинацију” подсетио је Глигорин.

ТопПрес/ Извор: Танјуг