Shopping cart

No Widget Added

Please add some widget in Offcanvs Sidebar

TnewsTnews
  • Почетна
  • Вести
  • Колач „печен” на листу купуса: На Муртеници вековима припремају необичну посластицу
Вести

Колач „печен” на листу купуса: На Муртеници вековима припремају необичну посластицу

34

Нова Варош – Нема зимнице без пекмеза, а колачи од шљива маџарки и сушено воће су, као и некада из бакиног сандука – главна посластица.

Овог искуства, али и умећа предака се, као и друга домаћинства на планини Муртеници, држе Недељко (65) и Видојка (57) Грујичић из нововарошког села Драглица.

Уз главни посао ових дана – сакупљање крушака за ракију, Грујичићи узгред припремају традиционалне и готово заборављене посластице од воћа са окућнице, из пристрањака и доља, заклоњених од севера у недрима Муртенице. На хиљаду метара надморске висине све се спрема и чува на старински начин, а посебна пажња поклања колачу од шљива.

-При крају кувања, у пекмез се додаје неколико кашика пшеничног брашна, које помаже да колач има укус и густину и да се брже осуши. Око месец дана траје сушење на листу купуса и дасци у колиби, колач се једном преврне и онда чува у папирној кеси, а рок трајања му је и три године – казује домаћица Видојка.

Овде чувају и традицију да се колач послужује у ретким и празничним приликама, а најчешће кад стигну унуци Софија и Дуња из Чајетине и Радоје и Милош из Београда, али и деца из комшилука.

– По старом обичају, колач се на Детинце, Оце, Материце или Бадњи дан и Божић нареже као пршута. А шљивов колач може да се спреми једино од маџарки, и то зрелих, па не треба додавати шећер – подсећа Недељко и жали што болест “шарка” проређује стабла ове сорте шљиве.

У засеоку испод Таламбаса и Бријача нема савремених сушара, али зиму не чекају без сушеног воћа. Ниске исечених крушака и јабука суши промаја: на брвнима, под стрехом, као и шљиве нанизане на прут. Понекад дрва “смедеревца” у кухињи, на решетки у рерни и тихој ватри, греју кришке воћа сат и по, па се сушење наставља на полицама колибе или под тремом.

А ако година омане и не роди у башти и воћњаку, тегле и флаше у шпајзу Грујичићи пуне плодовима са пропланака и шумарака планине. Јесенас су продали и преко 200 килограма шипурака, биће и дрењина. Вичан у налажењу пањева борова “столаша” и вађењу луча, као и справљању мелема од смоле, воска и лековитих трава, Недељко зна где су станишта враниловке, омана, подубице, вирка, мацине траве, пречице, иве…

Крепио Солунце у рововима

У селима Муртенице још се препричавају сећања Солунаца, како су на мобилизацијe с почетка 20. века и регрути, а и трећепозивци, одлазили са покојим шљивовим колачем и парчетом воска у торби. И дуго су их чували да, због калоричне вредности, окрепе снагу, да поделе са другом у рову и преживе у ратним приликама… Говорили су и да је лековито ако на колачу има трагова буђи.

Чабар и кључ

Пекмез се некада кувао у ракијском казану и по 60 килограма се чувало у чабру од буковог дрвета, а и мањим земљаним и дрвеним судовима. Пун си среће кад ти за ужину пекмезом намажу кришке хлеба. А суве воћке баба Војка закључавала је у сандуку и кључ носила за појасом или у прслуку – присећа се наш саговорник.

ТопПрес/ ГЗС, Новости, Д. Гагричић

Повезане ознаке:

Коментари су затворене

Читајте још

We use cookies to give you the best online experience. By agreeing you accept the use of cookies in accordance with our cookie policy.

Close Popup