Научници окупљени у пројекту CryoPlum, , који је подржао Фонд за науку, раде на очувању девет аутохтоних сорти шљиве применом криопрезервације.
Негативне последице климатских промена и дуготрајна изложеност многобројним патогенима, нарочито вирусу шарке, све више угрожава наше аутохтоне сорте шљиве. Због осетљивости према овој болести, пожегача је готово нестала из воћњака. Ситуација са старим домаћим генотиповима, које су део наше традиције, додатно је отежана тиме што их комерцијалне сорте све више потискују, доводећи у питање њихов опстанак.
Научници окупљени у пројекту , који је подржао Фонд за науку, раде на очувању девет аутохтоних сорти шљиве применом криопрезервације.
Према речима др Дарка Јевремовића, са Института за воћарство у Чачку, поступак подразумева чување ћелија, ткива и органа на изузетно ниским температурама у течном азоту, на минус 196 степени. Под заштитом ће бити сорте белошљива, црвена ранка, црношљива, церовачки пискавац, драгачевка, моравка, пожегача, ситница и трновача.
– Делови биљака се у течном азоту, теоретски, могу чувати неограничено – каже др Јевремовић. – На минус 196 степени сви физиолошки процеси у ткивима стају, те период чувања не би требао значајно да утиче на успешност регенерације биљака из криопрезервираних експлантата. После вађења из течног азота, што мора бити брзо, подвргавају се третману хемијским супстанцама које омогућавају опоравак и рехидрацију. Потом се постављају на хранљиве подлоге ради регенерације изданака из преживелих меристемских ћелија експлантата.
Доктор Јевремовић наводи да је вирус “шарке”, као најдеструктивнија болест коштичавог воћа, код нас присутан више од 80 година и велики број стабала шљиве је заражен. Неке сорте су толерантне на болест, могу се заразити, али нема штета у погледу приноса и квалитета плода.
Он додаје да климатске промене, утичу на годишњи биолошки циклус воћака јер се скраћује период зимског мировања, а кретање вегетације и цветање почињу раније у пролеће. Екстремно високе температуре и дуготрајна суша угрожавају аутохтоне сорте, нарочито у нижим пределима и у екстензивним воћњацима који су најчешћи.
Током пројекта ће се испитати да ли се применом различитих метода криопрезервације може елиминисати вирус шарке шљиве из зараженог материјала. – Ово је до сада у свету покушано само једном, са подлогом за шљиву применом слоw цоолинг технике, која је манипулативно и технички компликованија од метода које ће се користити у овом пројекту и које су у нашој земљи први пут примењене у Институту за воћарство – наводи др Јевремовић.
ТопПрес / Извор: Новости