Обновљиви извори енергије и пораст енергетске ефикасности су једини начин да свака земља, па и Србија, буде енергетски самодовољна и да у наредних пет до шест година сваког тренутка имамо довољне количине енергије, као и да не зависимо ни од кога, да би наша привреда могла да се развија, истакла је данас у Бечу министарка рударства и енергетике Зорана Михајловић.
Михајловићева која је данас у Бечу копередседавала Деветим енергетско-климатским комитетом Енергетске заједнице, пренела је у изјави за Танјуг, да је на том састанку са Европском комисијом разговарано о две важне теме.
„Једна је како се спремамо за зиму, пошто је ова зима изазовна за сваку земљу Европе и света, па наравно и за наш регион и Србију. Друга тема је била како ћемо да покушамо да 2030. година заиста све наше амбиције које се тичу повећаног удела обновљивих извора енергије, смањење угљендиоксида, повећање енергетске ефикасности, и како ћемо заједно да учинимо то прихватљивим за нашу земљу, а истовремено имамо довољне количине енергије“, казала је она.
Закључак је, каже, да колико се год свака земља трудила и сви рекли да смо на путу енергетске транзиције – морамо да радимо много више.
„Обновљиви извори енергије, раст енергетске ефиаксности су једини начин да свака земља, па и наша буде самодовољна енергетски. Да у наредних пет, шест година сваког тренутка имамо довољне количине електричне, топлонтне енергије и да на неки начин не зависимо ни од кога појединачно да би наша привреда могла да се развија, рекла је Михајловићева.
То, каже, није питање да ли то нама тражи ЕУ, Енергетска заједница, него је питање нашег размишљања хоћемо ли заиста да створимо одрживи енергетски сектор.
„Мислим да Сбрија то може. Међутим, то тражи велике инвестиције, али је то пут којим сигурно идемо, подвукла је Михајловићева.
Када је реч о енергетској диверзификацији, министарка сматра да су многе земље ЕУ имале доста проблема управо с тим.
„Оно што се данас дешава у Немачкој показује да нису водили рачуна о енергетској диверзификацији. Треба да научимо несто из свега тога, а то је да не треба да се ослањамо нигде ни у једном извору, посебно оног који потпуно увозимо, а то је гас, од једног добављача, без обзира ко он био, Руска Федерација или нека друга држава, нагласила је она.
Михајловићева је истакла да због тога Србија гради интерконенцкије, јер за нашу земљу, која је мала, а има фантастичан геостратешки положај, доста суседа, од великог је значаја да се гасно повезује.
Зато градимо интерконекцију Ниш-Димитровград и следеће године сигурно ћемо имати могућност да имамо гас који неће бити само руски, који ће бити течни нафтни гас из Грчке, али и Азербејџана. Зато градимо интерконекцију са Румунијом, а хоћемо да разговарамо и са Хрватском о интерконекцији, појаснила је министарка.
То је, указује, једини начин да за неколико година будемо потпуно стабилни у гасу и да ниједног тренутка, шта год се десило, Србија не мора да размишља да ли ће да иде на супституцију гаса или има довољне количине.
Упитана за ситуацију у Немачкој и Аустрији, где су због смањења испорука руског гаса, одлучили да реактивирају електране на угаљ, рекла је да је у Немачкој ситуација потпуно другачија у односу на све друге државе, посебно оне земље које су кренуле у енергетску транзицију.
„Немачка се ослонила на гас од једног добављача и то је политика која је постојала између Ангеле Меркел и Владимира Путина дуги низ година, која је давала тада резултате, али се није размишљало о сигурности снабдевања. Србија је држава која производи електричну енергију 70 одсто из угља. Тај угаљ је најлошијег квалитета, лигнит, а и немамо га довољно, рекла је она.
Михајловићева је казала да сваког месеца покушавамо да произведемо бар једним делом довољне количине угља како не би увозили електричну енергију и додала да је сада увозимо сваки дан.
То није довољно за нашу енергетску безбедност. Прво због емисија сумпор диоксида, угљен диоксида, немања довољних количина, сигурног окретања ка енертеског транзицији. То што ће једна држава да повећа у свом енергетском миксу један до три одсто фосилних горива не значи да су се те државе окренуле фосилним горивима, рекла је Михајловићева.
За Србију је, подвлачи, значјано да улаже у обновљиве изворе енергије, реверзибилне хидроелектране, ветар, сунце, да размишља о новим технологијама, водонику, батеријама.
Од огромног значаја је за Србију да размишља можда чак и о нуклеарној енергији, јер је то енергија која може да нам обезбеди базу енергије која нам је важна, додала је она.
Упитана да ли Србији, пошто је смањена испорука руског гаса западним земљама, прети смањење, она је подсетила да је Србија склопила трогодишњи уговор са Русијом о испоруци две милијарде метара кубних годишне.
„Тај гас добијамо као што смо до сада балканским током. То није довољно за наше зимске потребе, јер трошимо преко три милијарде. Србија се обезбедила што је направила уговоре о коришћењу подземних складишта гаса у Мађарској, има делом власништво над складиштима у Банатском двору. Може се рећи да смо обезбеђени за ову зиму, каже она.
Михајловић је истакла да могу да се десе технички кварови, јер у стању велике енергетске кризе, могуће су и непредвидиве ситуације, могу да се десе, али и да нека од транзитних земаља можда чак и заустави тај гас.
Није немогуће то очекивати. И у тој ситуацији Срибја се на неки начин обезебдила. Имамо наше планове, имамо друге правце дотока, не само балкански ток. Колико год била тешка ситуација у гасу ове године мислим да ћемо успети да имамо довољне количине, подвукла је она.
Поновила је да су све могуће интерконекције са регионом важне како би наредних година били стабилнији.
Упитана за ЕПС и приче о наводној продаји, као и куповини капацитета електропривреда у региону, Михајловић је рекла да се ЕПС и даље налази у тешкој ситуацији.
Пуно је времена је протекло када се није улагало, размишљало и радило унутар ЕПС. Доста времена треба да ЕПС подигемо на место које заслужује. ЕПС је најмоћније предузеће, може бити најјаце и најпрофитабилније у земљи. Зато ниједног тренутка није постојао план око продаје ЕПС-а, већ само размишљање шта да се све уради да ЕПС што брже може да дође на зелену грану. Од тога што данас сваки дан увозимо електричну енергију иако је лето, до тога да ћемо и зимус увозити, да морамо да улажемо у нове коопове, у производњу нових откривки, да бисмо следеће године били безбедни. Након тога можемо да размишљамо како је стање у другим електропривредама, али прво и основно је да стабилизујемо ЕПС“, нагласила је она.
У Бечу је потпредседница владе и министарка рударства имала и састанак са Мехтилдом Версдерфер, заменицом директора Директората Европске комисије за енергетику, као и са директором Секретаријата Енергетске заједнице Артуром Лорковским.