Директор Агенције за заштиту животне средине Србије Филип Радовић најавио је да би у овој години могло да се разматра увођење депозитног система у Србији, којим би требало да буде регулисан повраћај, односно одлагање амбалаже и њено збрињавање.
„Тренутно се ради студија која треба да покаже који модел управљања отпадом, односно који вид депозитне шеме, која подразумева повраћај новца за амбалажу, може бити примењен у Србији“, казао је Радовић агенцији Бета.
Прецизирао да ће та процена бити завршена током ове године, након чега се очекује јавна дебата, након чега би требало да уследи и усклађивање правилника и закона, како би се створили услови за увођење депозитне шеме.
„Увођење депозитног система, најпре за лименке и пет амбалажу, требало би да подстакне грађане, као и привреду да не одлажу више отпад у животну средину“, казао је Радовић.
Како је додао, део студије треба да покаже и на који начин ће се финансирати депозитни систем.
„Искуства земаља које су применила депозитну шему показала су раст степена повраћаја амбалаже, па је тако на пример Литванија за две године са 43 процента дошла на 92 одсто повраћаја амбалаже“, казао је Радовић.
Он сматра да треба подићи свест грађана о значају таквог прикупљања отпада, али и припремити привреду на такав вид збрињавања отпада који постаје пракса у многим земљама ЕУ.
„Било каква одлука у вези са депозитним системом биће донета у сарадњи са привредом, али биће вођена националним интересима заштите животне средине“, казао је Радовић.
Директор Агенције за заштиту животне средине најавио је и да би у 2019. години могла да се разаматра забрана увоза дизел возила са „евро 3“ мотором, који су тренутно највећи загађивачи животне средине у саобраћају.
Радовић је подсетио да се у Србију годишње увезе 120.000 до 180.000 аутомобила и да у у већини случајева половни „дизелаши“.
Због тога, како је додао, надлежно министарство разматра покретање иницијативе да се пооштре услови увоза, односно забрани увоз дизел возила са „еуро 3“ мотором.
Говорећи о раду Агенције, као највеће успехе у 2018. години навео је признање европских колега за напредак и оцену да је ова институција спремна за приступање Европској агенцији за заштиту животне средине.
„Започели смо иницијативу да постанемо чланица европске агенције“, казао је Радовић и истакао да су европски стандарди достигнути упркос много мањим средствима које домаћа агенција има у односу на колеге у иностранству.
Према његовим речима, годишње се за рад Агенције издваја око два милиона евра, што је неколико десетина пута мање од на пример агенције у Великој Британији која добија 700 милиона фунти или у Немачкој која добија око 800 милиона евра.
Радовић очекује да би у току ове године Агенција могла да постане и извршни орган Министарства заштите животне средине који ће у потпуности спроводити наплату еколошке таксе.
Како је казао, разматра се да Агенција добије већа овлашћења, како би се обвезницима који морају да плате еколошку таксу тај процес поједноставио и олакшао.
„У 2019. радићемо на томе и да додатно модернизујемо и оспособимо мрежу за мониторинг ваздуха набавком нове опреме у постојећим мерним станицама“, најавио је Радовић.
Додао је да је у плану и отварање нових мерних станица за мерење квалитета ваздуха и то у Смедереву, Нишу и Београду, али и у још неким местима где постоји потреба, а на која стручњаци буду указали.
ТопПрес/ Извор: Бета