За двадесетак, од укупно 78 предузећа, колико је их је још остало за приватизацију у портфељу Министарства привреде, јавни позиви ће бити објављени до краја ове или током следеће године, рекао је Танјугу државни секретар у Министарству привреде Драган Стевановић.
Једна од великих приватизација за коју у Министарству привреде очекују да би могла да се заврши до краја следеће године је продаја панчевачке Петрохемије.
Иначе, у предузећима из портфеља за приватизацију ради више од 20.000 радника.
Јавни позиви биће објављени, између осталих, и за Ласту, Севертранс, Југословенско речно бродарство, рудник Ковин, ПИМ Иван Милутиновић, открива Стевановић.
Такође и за четири водопривредна предузећа из Баната, Средњи Банат, Јужни Банат, Подунавље из Ковина и Тамиш Дунав из Панчева, за која су већ слати јавни позиви за прикупљање необавезујућих понуда.
„Интересовања је било за њих и није немогуће да позиве за ова предузећа објавимо већ до краја ове године“, истиче он.
Додаје да ће до краја 2020. бити оглашена и продаја Крушик -пластике из Осечине и компаније Рибарско газдинство из Београда.
Стевановић објашњава да се у једном тренутку ове године због пандемије застало са приватизацијом.
Из истог разлога, ни инвеститори нису били заинтересовани за улагања и аквизиције. У међувремену је пословни свет научио да живи са короном, па је за очекивати да ће следеће године битзи више интересовања за улагања, те је сада прави тренутак да се са приватизацијом настави, објашњавају у министарству.
„Велику дозу оптимизма улио је председник Вучић када је по завршетку састанка са господином Ђуковим из НИС-а најавио да је постигнут одређени договор и да ћемо ових дана ући у преговоре око Петрохемије“, истиче Стевановић.
Додаје да је интересовање једног таквог партнера, за нас веома значајно и истиче да би било добро уколико би се продаја Петрохемије окончала следеће године.
За разлику од предузећа која ће ове или следеће године бити стављена у продају, за неке компаније неће бити могуће објавити такав јавни позив у наредној години. Ово зато што се налазе у тзв. УППР-у односно Унапред припремљеном плану реорганизације.
„Код њих 13, међу којима су и Симпо и Јумко, УППР је правоснажан и у складу са таквом судском одлуком не можемо да их продајемо на тендерима. Међутим, она послују по тржишним принципима и не представљају никакав проблем за буџет Србије“, каже за Танјуг Стевановић и додаје да ће та предузећа, чим се стекну законски услови, бити оглашена за продају.
На продају ће морати да сачека и тридесетак предузећа из портфеља за приватизацију Министарства привреде јер су предмет реституције и око њих се воде имовински спорови.
Говорећи о стању у коме се налазе предузећа која су на реду за продају, Стевановић каже да су она већ требало да буду продата и да је њихова вредност у међувремену смањена, да су технолоски застарела, народски речено не представљају добру удавачу.
„Не можемо рећи да нудимо нешто атрактивно и интересантно али ћемо гледати да их скинемо са грбаче држави и да почну да послују по тржишним принципима. Таква су каква су и зато смо и Закон о приватизацији 2014. учинили флексибилнијим да на крају можемо да их понудимо и по 30 одсто процењене вредности, али ћемо се трудити да их учинимо колико-толико атрактивним и заинтересујемо купце за њих“, објашњава наш саговорник.
Када је реч о броју запослених који би у наредном периоду могли очекивати приватне газде, Стевановић каже да у
компанијама које су у портфељу приватизације у овом тренутку ради око 28.000 радника.
Наводи, међутим, да се највећи део радника налази у само неколико великих компанија као што су Симпо, Јумко Петрохемија, Ласта. У том портфељу се води и Телеком који није предмет продаје, а у коме ради око 6. 600 радника.
„Потенцијални власници имају уговорну обавезу да раднике које затекну у компанији коју купују задрже три године“ каже он и додаје да радници могу сами да изаберу да ли ће кроз социјални програм да напусте компанију или остати да раде у њој.
ТопПрес/ Извор: Танјуг