Бајина Башта – Сигурно сте крећући се по Тари приметили необичне црне кутије окачене на дрвене рамове. Не, није реч о хранилицама за птице или нечему сличном. Реч је о феромонским клопкама за инсекте.

„Феромони су примамљиве супстанце које луче мирисе специфичне за одређену врсту, те стога омогућују потпуно селективно сузбијање инсеката. Ми их користимо за контролу популације поткорњака“, рекао је за РИНУ Ранко Милановић из НП Тара.

Поткорњаци су мали инсекти, величине свега 2 до 3 милиметра, који се хране дрветом и типичне су секундарне штеточине. Углавном насељавају јако слаба, умирућа и посечена стабла, али када се пренамноже, насељавају и потпуно здрава стабла и понашају се као примарне штеточине. Природни непријатељ поткорњака је тропрсти детлић.

„На Тари је проблем настао због изражених климатских промена, односно после периода великих суша и шумских пожара који су довели до физиолошког слабљења стабала и пренамножавања популације поткорњака. Под највећим ударом на Тари су стабла јеле и смрче, али није поштеђена ни Панчићева оморика“, истиче Милановић.

ЈП „Национални парка Тара“ је конкурисало код Норвешке амбасаде у Београду са предлогом пројекта „Зелена Тара“. Циљ пројекта је смањење бројности популација поткорњака помоћу феромонских клопки.

„Можемо рећи да је пројекат „Зелена Тара“ заживео и да се примењује на подручју Националног парка Тара већ пуних осам година захваљујући Управи за шуме – Министарство пољопривреде, водопривреде и шумарства. У оквиру Националног парка Тара мониторингом поткорњака бави се Служба за заштиту и гајење шума“, закључио је Милановић.

ТопПрес/ РИНА

One thought on “Ови инсекти величине су само три милиметра али могу трајно да униште српске шуме, није поштеђена ни Панчићева оморика”
  1. Imali smo veliku smršu u dvorištu, bila je prelepa sa ogromnom krunom ali napali su je podkorenjaci. Nismo ni znali o čemu se radi, jednostavno grane su počeli da se suše a kora otpada. Došli su iz Eko Enda i otkrili da su je napali. I oni su rekli da bi ih detlić pojeo, ali nije došao. Nije bilo spasa, previše je bila zaražena morali smo da je isečemo. Sečenje je bilo malo nezgodno, bila je visoka a kuća blizu, gradsko zelenilo je tri dana radilo. Popeo se čovek sa testerom pa je sekao postepeno sa vrha prema gore. Plašili smo se da se onako staro i krto stablo ne polomi

Comments are closed.