Правници сматрају да судови неће удовољавати захтевима привредних субјеката и грађана који се након укидања ванредног стања у Србији услед епидемије корона вируса одлуче да туже државу за изгубљену добит или претрпљену душевну бол.

Указују да је епидемија Covida 19 „виша сила“ – догађај који се није могао ни избећи ни спречити, а рестриктивне мере и поједина уставна ограничења у ванредном стању уведени су, како оцењују правници, управо због спречавања ширења корона вируса и заштите уставних права-на здравље и на живот.

Премијерка Ана Брнабић је у петак изјавила да очекује тужбе против државе управо због уведених мера и ограниченка низа права грађанима и привредним субјектима, које је влада наложила ради спречавања ширења вируса Цовид 19.

Тужбу може да суду поднесе ко сматра да му је неко право повређено, али је питање да ли ће суд ту тужбу усвојити или је одбити као неосновану.
Адвокат Душан Братић за Танјуг је сигуран да накнаду у овој ситуацији не може да добије нико.

„По Уставу на једној страни Република Србија урецује и обезбедује систем јавног здравља, а на другој страни одговара за материјалну и нематеријалну штету коју незаконитим или неправилним радом, односно скривљено, проузрокује државни орган или ималац јавног овлашцења. Овде, с обзиром на природу и околности догадаја и предузете мере које је предложила медицинска наука и струка, на први поглед кривица државе изостаје, па нема услова за накнаду штете“, сматра Братић.

Истовремено додаје, да такозвана објективна одговорност – дакле без обзира на кривицу, јесте законом установљени вид одговорности за штету од опасне ствари или опасне делатности, па како епидемија заразе није ни ствар цији је ималац држава ни њена делатност, Братић искључује и тај облик одговорности државе.

Додаје да нема одговорности државе ни по основу законом предвиђених посебних случајева одговорности јер овде нису по среди ни јавна манифестација, терористички акти, демонстрације, нити је држава обуставила вршење послова од општег интереса нити ускратила неопходну помоц.

Када је у питању виша сила, догадај ције се дејство није могло ни предвидети, ни избеци или отклонити, Братић каже да се у овом случају можда могла предвидети епидемија, али да се по свој прилици не би могла избеци или отклонити.

То је додаје, ирелевантно за одговорност државе или другог правног лица у конкретном слуцају, јер виша сила искљуцује објективну одговорност за штету од опасне ствари или опасне делатности, а епидемија, каже, није ни ствар ни делатност.

Он очекује да ће поједини привредници свакако сагледати могуцности накнаде штете судским путем, а да ће судови судити по Уставу и законима.

Адвокат Небојша Јанковић у изјави за Танјуг наводи да је неспороно да привредни субјекти који не продају своју роба и услуга трпе штету у и остају без добити, као и да су узрок томе мере Владе.

„Да губе добит неспорна је чињеница , све мере владе су предузете због заштите много виших интереса, а то су здравље и животи људи“, рекао је Јанковић.

Истиче да су право на живот и здравље уставне категорије и не верује да ће судови, уколико буде поднетих тужби против државе, да пресуде у корист тузилаца.

Јанковић напомиње да државе могу да помогну привреди кроз усклађивање своје екомоске политике, те да економским и фискалним мерама олакшају привреди претрпљене губитке.

„Конкретно, одлагањем или смањењем плаћања јавних дазбина за време, па и неки период после укидања ванредног стања, кредитирањем, као и предузмањем неких посебних мера социјалне и друге помоћи лицима које приватни сектор отпусти“, навео је адвокат Јанковић.

На тај начин, додао је, држава може да помогне и привреди, преузимајући бригу о њеним доскорасњим радницима…
Његов колега Братић сматра да држава вец планира адекватне мере економске политике.

„Слободно би указао да би држава ради обезбедења социјалне правде могла и требала да посегне за ограниченом национализацијом у појединим секторима привреде“, навео је Братић.

Адвокатска канцеларија Гецић је указала да српско право регулише вишу силу на уопштен нацин у Закону о облигационим односима.

Закон, како наводи, предвида да су слуцајеви више силе само оне околности које су настале након закљуцења уговора које се нису могле спрецити, отклонити или избеци.

Као виша сила најцешце се појављује природни догадај (на пример земљотрес, поплава), али то могу бити, на пример, ратови, забране увоза, извоза и слично.

Виша сила је у облигационом односима типичан разлог ослободења одговорности за штету (објективна одговорност).

Цесто се по правилу у уговорима предвидају све будуце околности које могу настати, а на које уговорне стране не могу утицати, а које цине испуњење уговора трајно или привремено немогуцим.

Ако се остваре претпоставке примене одредаба о вишој сили, могуца је обустава испуњења или раскид уговора..

У том контексту, канцеларија Гецић указује привредницима да само ако су околности које се тицу пандемије погодиле бизнис ни они неце одговарати за штету уговорном партнеру уколико му нису испоруцили услугу или робу на време.

Додаје и да како Цовид-19 пандемија прогресира и како се све више ограницавајуцих мера уводи како у Србији, тако и у ЕУ, ова пандемија све више добија карактеристике више силе због који се уговори у привреди једноставно не могу извршити из разлога који је ван контроле уговорних страна.

ТопПрес/ Извор: Танјуг