Требало је да се млади више едукују када је реч о неопходности вакцинисања против корона вируса, јер они хоће да уче, али слабо гледају телевизију, не читају новине и највише се информишу преко интернета, па немају праве информације, изјавио је вирусолог и микробиолог Миланко Шеклер.

Коментаришући то што већина младих, према сопственим речима, заправо не зна зашто се није вакцинисала, он је за Танјуг телевизију рекао да је и у разговору са младима закључио да њима треба више информација о вакцинама и вирусу и да им у објашњавању ове две ствари треба прићи на одговарајући начин.

„Више смо се у периоду откада се појавила корона бавили старијим људима и радно активном популацијом, а мање младима, који су онда у великом проценту остали невакцинисани. Када су се старији и средовечни вакцинисали, млади су остали као пут којим је вирус кренуо“, навео је Шеклер.

Поновио је свој став да ковид-пропуснице треба да важе 24 сата и за сва места, а не само за угоститељске објекте и истакао да не разуме логику да се дозвољавају свадбе са 300, 400 или 500 људи у салама или одржавање концерата, а да се проблематичним сматрају кафане и ресторани са неколико столова.

„Не разумем када се каже да држава нешто не може да уведе, јер мислим да може све. Оштрим казнама и повластицама је било могуће увести свеобухватније мере“, оценио је он.

Истакао је да му је веома жао, што се медицинска струка на нивоу света није изборила да она одлучује о томе да ли ће нека вакцина негде важити или не, него о томе одлучује политика.

„Срамота је да се уведе политичка процена квалитета вакцина. То није у реду“, децидан је Шеклер.

Одговарајући на питање да ли ће и када кинеска вакцина бити одобрена за старије од 12 година, он је рекао да се раде студије којима се ова вакцина испитује и за много млађе, односно децу од три, пет и седам година.

„Надам се да ће брзо бити објављени резултати тих студија и да ће вакцина бити брзо одобрена“, рекао је он.

Када је реч о спорном леку ивермектин, око кога се подигла велика прашина, објаснио је да се још док није било вакцина, испитивало евентуално антивирусно дејство овог лека на РНК вирусима.

„Он је имао резултате у лаборатороијским условима у одређеним огромним концентрацијама. Многи искусни светски стручњаци су тражили да се одобре клиничке студије и оне су и одобрене у многим земљама и раде се, али нажалост нико од њих није потврдио децидно антивирусно дејство“, указао је Шеклер.

Додао је да овај лек има антиинфламаторно дејство, тј, да смањује упалу, такође да има и имуностимулативно као и имуномодулаторно дејство те да може да умањи инфекцију ако се да првих неколико дана.

„Међутим, све је то на стакленим ногама и није статистички толико сигурно и значајно“ истакао је он, уз оцену да је то разлог због кога се овај лек не употребљава у лечењу ковида.

ТопПрес/ Извор: Танјуг