Топло време и бујање бегетације пробудило је и крпеље. Опасност вреба из траве, са жбуња и дрвећа. Зато је неопходан опрез и обавезни преглед тела после боравка у природи и, уколико се примети крпељ, треба се обратити лекару за помоћ.
Први пут у каријери поједини лекари јагодинског Дома здравља укљањали су крпеље у сред зиме, кад им време није. То објашњавају топлим временом у децембру и јануару.
Сезона крпеља је сада у пуном јеку. Има их доста и сваки боравак у природи, у високој трави или шуми носи одређени ризик.То нарочито знају власници кућних љубимаца.
„Прошле године није било толико, било је али много мање и касније, а ове године ево видите, април месец, а он је већ препун.“
Ветеринари власницима паса саветују да своје љубимце на време ошишају и тако припреме за сезону. Понуда препарата за заштиту од крпеља је велика и зависно од механизма дејства кућним љубимцима пружају солидну заштиту.
„Апироплазмоза може да однесе живот псу, буквално“, наглашава ветеринар Саша Танасковић, „на стотине крпеља може бити на животињи а један може направити зло, после имамо тешко лечење, са проблемима са јетром.“
Доступни су и препарати за третирање дворишта, а уредне зелене површине смањују ризик од појаве крпеља. Они се, подсећа Танасковић, могу закачити било где на телу.
Ако после боравка у природи на телу ипак приметите крпеља, лекари саветују да се место убода не натапа алкохолом, уљима или бензином. Најбоље је обратити се стручњаку.
„Након вађења крпеља из коже, препорука пацијентима је да обрате пажњу да ли се црвенило које је постојало на месту убода повећава, односно да ли се јављају нови еритеми, црвенило у близини и околини убода“, објашњава др Александар Црнковић. „Уколико се то деси неопходно је да се поново јаве лекару, јер постоји опасност од развијања лајмске болести.“
Савет лекара је да у природи боравимо у одећи светлијих боја на којој се крпељ лакше примети, пожељни су дугачки рукави, чарапе преко ногавица, а најважније је да после сваког боравка у зеленилу детаљно прегледамо тело.
ТопПрес/ Извор: РТС