Када попијемо воду из пластичне флаше и бацимо је у канту за ђубре, нисмо ни свесни да ће она наџивети и нас и нашу децу, унуке, праунуке…

Пластичним флашама потребно је невероватних 450 година да се разложе, а свака пластична кеса има век трајања и до 1.000 година.

Ово су можда најдрастичнији примери, али слична је ситуација и са свим другим врстама отпада којима су потребне деценије, па и векови да се разложе и да нестану, а док се то не деси ваздух, вода и земљиште константно се загађују.

Сваки становник Србије дневно “произведе” 0,76 килограма отпада, што значи да четверочлана породица годишње одбаци око једне тоне ђубрета. То значи да се током једне године на депоније у Србији баци око 1,6 милиона тона отпада.

Тако жваке у природи опстају пет година, конзерве до једног века, лименке 200 година, а пелене за једнократну употребу чак 450 година. Како би се смањила количина отпада, потребно је избегавати производе за једнократну употребу, као што су влажне марамице, папирне или пластичне чаше, кухињски папирни убруси, папирне салвете.

Процене су стручњака да, ако бисмо сви користили своје торбе за куповину уместо кеса, количина отпада на депонијама смањила би се за око 130.000 тона. Европска унија почела је решавати ове проблеме рециклажом чији је проценат у нашој земљи и даље једноцифрен, а занимљиво је да количина енергије која се може да добити из годишњег садржаја једне канте за смеће може омогућити да телевизор буде упаљен 5.000 сати.

ТопПрес/ Извор: Телеграф.рс/ Г.Авалић