Блокирано још 6.000 фирми: Све више предузећа у Србији која не могу да покрију дугове

Блокирано још 6.000 фирми: Све више предузећа у Србији која не могу да покрију дугове

За годину дана у блокаду је ушло више од 6.000 предузећа. Тренутно су блокирана 39.083 правна лица, показују најновији подаци Народне банке Србије.

Последњег дана у јануару ове године њихови рачуни били су блокирани за укупно 294,7 милијарди динара, без камате. Тачно годину дана раније у блокади је било 32.960 правних лица са укупном блокадом од 286,1 милијарду динара. Како су за „Блиц“ потврдили у Народној банци Србије, број блокираних правних лица за 12 месеци повећан је за тачно 6.123, а износ блокаде за више од 21 милијарду динара.

– Најчешћи разлози блокаде су пореске обавезе или обавезе према пословним партнерима – оценили су у централној банци одговарајући на питање о разлозима блокада. Међу њима је највише предузетника и малих предузећа.

Анализирајући број блокираних предузећа и износ блокаде за годину дана, Хасан Ханић, професор на Београдској банкарској академији, оцењује да су данас околности неповољније него у јануару прошле године.

– Износ просечне блокаде по предузећу сада је мањи, што говори да су фирме сада у већим тешкоћама и да су им и ликвидност и солвентност нижи него у 2018. Такође, чињеница да је знатно повећан број предузећа у блокади показује да је разлог њихова међусобна повезаност, односно повезаност купаца и добављача и немогућност плаћања, што доводи то тога да једни друге гурају у блокаду – објаснио је Ханић за „Блиц“.

Осим што дугују један другом блокирана привредна друштва истовремено дугују и Пореској управи, јавним предузећима и инситуцијама, па поред приватног сектора штету трпи и државни буџет.

А како могу себи помоћи? Познаваоци тврде да је пре блокаде могућа рационализација трошкова пословања, као што су боља систематизација радних места, смањење броја запослених… Оцена је да би предузећа требало све да предузму да наплате потраживања од својих дужника и тако обезбеде већи прилив новца којим ће покрити своје дугове. Разлог због којег међутим не предузимају мере опоравка најчешће лежи у томе да руководства фирме касно уочавају колико имају озбиљне проблеме и да су у ситуацији да је прекасно учинити било шта.

Пре девет година, у јуну 2010. у блокади је било више од 70.000 рачуна домаћих фирми, а износ блокаде је био 326 милијарди динара. Укупна блокада била је једнака скоро половини свих планираних буџетских прихода у тој години. Разлог велике неликвидности биле су последице светске финансијеке кризе која је у Србији довела до рапидног раста дугова у привреди. На наплату робе тада се чекало и по шест месеци, динар је истовремено слабио, а цене сировина у свету расле.

Због велике неликвидности држава је те године увела правило о аутоматском стечају. У јулу 2012. године, када је услов за аутоматски стечај била блокада од 12 месеци, одлуком Уставног суда укинуто је то правило.

ТопПрес/ Извор: Блиц, Сузана Лакић

KOMENTARI