Топола – Воћар Владимир Пантелић је због наводњавања добио квалитетне плодове, иако је сушно лето оставило последице, али како каже, трошкови производње су се увећали, па цена не може да оправда уложено. Засад јабука подигао је отац младог воћара из села Блазнава код Тополе Владимира Пантелића, а он је остао на селу и наставио ту производњу. Савремени засади уз примену наводњавања и покривени противградном мрежом донели су Пантелићу и више него добар принос ове године, али улагања су била јако велика, пише Агроклуб.

„Јабуку гајим на око осам хектара, имамо покривене засаде и уведено наводњавање тако да смо на тај начин две бриге скинули са врата, не мислимо о граду, а и сушна лета нам не представљају проблем. Старост засада је од пет до десет година, а сортимент класичан као и у већини воћњака. Ту су сорте ајдаред, грени смит, златни делишес, ред чиф, мада је углавном заступљен грени смит, а постепено смањујемо површине под ајдаредом“, каже Пантелић и додаје да су његови засади по италијанском систему.

Добар принос али каква је цена, фото: М. Лазаревић

Наводњавање неутралисало сушно лето
Овај воћар истиче да је због наводњавања добио квалитетне плодове и да сушно лето није оставило последице. Међутим, трошкови производње су се увећали, а цена јабуке још увек не може да оправда уложено.

„Наводњавање нам је много олакшало производњу, добили смо изузетан квалитет, а такође нам је и мрежа осигурала воћњак и нема бојазни да ће нас покосити град. Све је то велика инвестиција и дуплирани су трошкови у односу на раније, тако да сада не бих поново могао да инвестирам као тада“, истиче Пантелић. Тржиште и цена сваке године су дискутабилни па је производња јабуке постала ризична јер сама производња тражи велика улагања, а зарада није сигурна. Због тога је овај воћар само прошле године претрпео губитак од преко 20.000 евра.

„Једне године се тражи једна сорта, друге пак друга, руско тржиште углавном ајдаред купује, док је европско више заинтересовано за остале сорте. Ове године ће свуда бити приноси мањи јер су пролећни мразеви и суша учинили своје. Код нас је квалитет изузетан захваљујући наводњавању, али приноси су свуда и до 30 одсто мањи“, каже наш саговорник и додаје да нешто иде за Русију, нешто за Европу, и да је цена за килограм тренутно око 25 центи.

Део овогодишњег приносапоново ће завршити у индустрији, фото: М. Лазаревић

„Ми складиштимо јабуку, имамо хладњачу капацитета 250 тона. Не надамо се некој великој цени, очекујемо око 40-50 центи. Са оваквим засадима са уложеним средствима, дневницама, амбалажама, складиштењем, све испод 35 центи је нереално одржива производња, да не говорим о хемији и заштити, а ту је и ђубрење“, истиче Пантелић и наглашава да је прошле године претрпео губитке од преко 20.000 евра јер је јабуку чувао у хладњачи, а онда је почео рат у Украјини и веће количине нису отишле за инострано тржиште.

Јабука губи на значају?
Он наглашава да ако и ове године буде слична ситуација, биће принуђен да смањује површине под овим воћем јер све више губи на значају. На питање да ли јабука има будућност, овај воћар није оптимистичан.

„Видећемо, за пар година ће се знати да ли ћемо имати јабуке у Србији или ћемо јести увежену. Ако буде увежене, јасно је да се наши засади гасе и да ово воће полако губи на значају“.

Према речима аграрног аналитичара Бранислава Гулана, јабуке се у Србији гаје на 25.134 хектара. Просечна производња је била 2017. године 330.582 тоне ии 4,5 тона по хектару. Рекордна производња на тим површинама је била 2021. године када смо имали чак 530.000 тона, од којих 220.000 задовољава сопствене потребе. То је година врхунске производње када се у обзир узме број становника и површина под засадима.

Ова воћка припада групи веома корисних намирница, јер је богата витаминима Ц, А, Е, Б1, Б2, Б6, бета каротеном, влакнима, калијумом, калцијумом, фосфором, гвожђем и магнезијумом. У том воћу има 85 до 90 одсто воде. Јача имунолошки систем организма, а има утицаја и у борби против вируса, бактерија, а штити организам и од прехладе. Када је реч о производњи у Србији, просечни приноси јабука по хектару су 10,7 тона.

ТопПрес/ Извор: Агроклуб