Топола – Свака птица своме јату лети, тако генерацијама говоре наши стари, па тако и сваки голуб кад заврши лет увек дође своме дому где га чека задовољни власник. Међутим, 2017. године један мавијан због олује и јаког ветра није успео да слети на место одакле је полетео, и од тада па све до данас трајала је потрага за голубом који је био врхунски летач.
„Тај мавијан је излежен 2014. године, летео је као јуниор и са њим сам освојио три дипломе. Наредне две године летео је десет утакмица па је тако освојио тринаест диплома и две златне алке, али 2017. године у трећем лету у припреми са још два голуба није успео да слети однела га је олуја. Тако је пуне три године трајала моја борба да га пронађем јер ми је било јако тешко, што да нестане кад је био врхунски летач, јако значајан за голубарство, али нисам губио наду да је добро и да је ипак негде слетео здрав“, каже за ТопПрес Ђорђе Радишић, голубар из Тополе.
Нада да је мавијан добро, одржала је Ђорђа у трогодишњој потрази. Његова жеља да пронађе свог љубимца ипак се остварила, после три године лутања мавијан је поново у руци свог власника.
„Коначно после три године се вратио кући, осећај је невероватан. Мој добар пријатељ га је случајно уочио код голубара у Младеновцу, по броју смо одмах разрешили дилему и није било сумње, то је мој голуб. Пријатељу сам дао новац, он га је откупио и ето мој летач је поново овде. Волим моје голубове, нарочито оне који су ме много пута обрадовали, та љубав нема цену, нисам жалио новац да га платим само да буде у свом дому“, поносно прича Радишић.
Према његовим речима, овај мавијан ће остати у приплоду, више неће моћи да се такмичи јер су најбољи летачи од прве до пете године и тад постижу најбоље резултате.
ТопПрес