Каснимо код лекара

Каснимо код лекара

Пред Светски дан здравља, који се обележава 7. априла, становници Србије баш и не могу да се похвале добрим здрављем, а по демографским пројекцијама ни дуговечношћу.

Од 2007. до 2016. године у нашој земљи уочен је пораст опште стопе смртности за 2,6 одсто. Више од половине свих смртних исхода, 51,7 одсто су последица болести срца и крвних судова, а готово свака пета умрла особа у 2016. подлегла је малигним туморима. Иако је очекивано трајање живота повећано у односу на годину раније, са 75,5 „обећаних“ година у просеку, још смо далеко иза становника земаља Европске уније где је просечни животни век пре готово пуну деценију био за 6,2 године дужи него што је сад очекивани у Србији.

Лекари кажу да то не значи да нам је генетика „лоша“, него да директно одсликава наш немар према здрављу и могућности нашег здравственог система. Болести се, у највећем броју случајева, касно откривају, мало се ради на превенцији, склони смо лошим животним навикама… Последица је више од 1,3 милиона лечених за годину дана у 127 болничких установа, који су на лечењу провели укупно 10,3 милиона дана, у просеку по 7,6.

Они који запостављају бригу о здрављу и превентиву, вероватно нису ни свесни да, према подацима СЗО, најмање половина светске популације тренутно није у могућности да добије основне здравствене услуге.

– Готово милијарда људи је сиромашна, а истовремено присиљена да плаћа здравствене услуге из свог џепа – наводи се у извештају СЗО пред јубиларно 70. обележавање светског дана здравља.

– Више од 800 милиона људи, односно готово 12 одсто популације, потроши 10 одсто буџета домаћинства на здравствене трошкове за себе, болесно дете или другог члана породице, што представља прекомерне трошкове и велики глобални проблем.

КРАЋЕ ЧЕКАЊЕ

Према доступности и квалитету здравствене заштите, Србија је тренутно на 20. месту међу 34 европске државе. Бољи пласман на европској листи здравствених система, где смо једно време били последњерангирани, према званичном образложењу обезбедио нам је наставак информатизације здравственог система, скраћивање времена чекања на онколошку терапију, побољшано стање у области менталног здравља и резултати у трансплантацији органа.

ТопПрес/ Извор: Вечерње новости, Б.Р

KOMENTARI