Милош је за дан набрао 125 килограма вргања, најтежа печурка имала је 2.300 грама

Милош је за дан набрао 125 килограма вргања, најтежа печурка имала је 2.300 грама

Kуршумлија – Милош Ђокић (26) из Куршумлије од раног детињства заљубљеник је у природу. Бавећи се планинарењем и бициклизмом овај младић почео је да бере гљиве од којих остварује и солидну зараду. Један дан проведен у шуми био је за њега и више него берићетан јер је шетајући кроз шумовите пределе око свог града успео да набере чак 125 килограма вргања.

„Почетна цена ове гљиве је око 100 динара, међутим из дана у дан цена пада тако да што је више има мање се плаћа, сада је око 50 динара за килограм. Сушена је далеко исплативија, јер достиже цену од око 2.500 динара али има више посла око сечења и сушења. Скоро сваког дана сам у природи, волим да шетам кроз шуму и да их берем, најчешће проведем око осам сати у природи и за то време сам набрао 125 килограма“, каже за ТопПрес Милош Ђокић.

Његов радни дан траје много дуже од осам сату, јер се по повратку из шуме, гљива мора припремити за следећу фазу, а то је сушење.

После бербе, вргањи се припремају за сушење, фото: приватна архива

„Свака гљива се мора исећи на танке листиће да би се убрзао процес сушења, распоредим их по картону и сушим природним путем. Сунчеви зраци из њих извлаче вишак воде и за неколико дана су спремне за складиштење. Доста је тражена и најбоље се продаје преко јесени и зиме“, рекао је Ђокић.

Велика потражња за овом гљивом је управо због њене лековитости, јер се према разним студијама сматра да у вргању постоје једињења  која могу уништити ћелије рака. Такође, због мале количине калорија и богатства влакнима и протеинима вргањ се препоручује у исхрани особама које имају проблема са вишком килограма.

Честе падавине ове године, допринеле су да их има у изобиљу, а Милош је у својој дугогодишњој берби успео да пронађе најмањи и највећи вргањ.

Милош је пронашао најмањи и највећи вргањ, фото: приватна архива

„Вргањ може да порасте до 4,5 килограма. Најмањи који сам убрао имао је свега два центиметра, док је највећи имао 2. 300 грама. Киша им посебно погодује, нарочито воле када је јача киша или пљусак а земљиште топло и влажно, тада ће их бити у изобиљу. Сезона брања је од половине априла до половине септембра“, објашњава овај познавалац гљива.

Поред вргања, које су најбројније, Милош бере и лисичарке, прстењаче, смрчак.

Боравак у природи како каже, за њега је право уживање, јер поред гљива, често кући донесе бројне сезонске шумске плодове, као што су дрењине, купине, шипрак.

ТопПрес

Милош са прстењачом, фото: приватна архива

KOMENTARI

TOPPRESS: 2
  • Svaka cast decku,sve pohvale za njega,samo je sramota za Cenu!!! U sremu je 400 din.tako da je bolje da susi I trazi trziste gde bi mogao lepo da zaradi. Svako dobro zelim svim mladim borcima za zivot💖

  • Срки 3 sedmice

    Свака част колега. Ја берем за себе и пријатеље,али знам да је била цена од 300 дин по кг,бар доле у околини Блаца пре месец дана,ова цена за свежу печурку је срамота стварно,сине све у сушење. Као што ћу ја сву шљиву у ракију,ништа нећу лоповима препродавцима да дам да зараде.