Топола – За излазак у природу и шетњу по шуми потребан је посебан опрез. Змије углавном код већине људи изазивају страх, а нарочито се плашимо отровнице и велике змије. Тако се, ових дана на Опленцу, брду изнад Тополе појавио примерак смука дуг чак 180 цм, али, овако велика змија није опасна за људе, јер није отровница и не може повредити човека. Како разликовати отровну змију од оне која то није питали смо стручњаке.
„Обично се људи уплаше кад виде дугу змију, међутим страх је само због њене величине, јер дугачке змије засигурно нису отровне. Свака змија која је дугачка преко једног метра није отровна. Отровнице су до 90 цм, најдуже су обично до 65 цм. Једна од разлика између отровних и неотровних змија је што су код отровних уочљиве жлезде на бочним странама главе, па им је глава троугластог облика уз уочљив врат. Код неотровних, глава мање приметно прелази у тело и врат није уочљив. Код отровница је тело краће, здепастије, глава троугласта, реп краћи и зашиљен. Отровнице се обично налазе где има камена, серпентинска подлога, неотровнице у високој трави, барска водена средина и у шумама,“, рекао је за ТопПрес професор биологије на Агрономском факултету у Чачку, Душко Брковић.
Код нас постоје три врсте змија отровница припадају породици љутица, то су поскок, шарка која није више бројна као некада, шарган највише га има на Косову.
Поскок има брадавицу на носу и цик цак линије по стомаку, глава му је срцоликог изгледа, боја тела варира у зависности од пребивалишта и иде од светло сиве до црвенкасто смеђе. Вијугава леђна шара је континуирана и јасно изражена.
Неотровне змије код нас су: Смук , белоушка, смукуља и шилац. У Шумадији има мало шарке, највише је заступљена белоушка, барска белоушка и смукуља.
Смук је наша највећа змија. Може нарасти и преко два метра. Боја тела је једнолична, сивкасто смеђа без јасних шара. Станишта која углавном заузима су ливаде и шумски пропланци до 1500 надморске висине.
Белоушка, тело је одозго тамно маслинасто са црним тачкицама и упадљивим белим мрљама иза главе, док је одоздо жућкасто бела. Прилагођена је за живот у близини воде и одлично плива.
„Змија у принципу има свуда, ове године их нарочито има пуно јер им је одговарало топло пролеће. Размножавају се у априлу и мају, мужјак прво излази у пролеће, потребно им је сунце за сперматогенезу. Женке су живородне 3-8 младунаца рађају. Хране се гмизавцима једу и птичја јаја, гмизавце, инсекте, скакавце, гуштере, жабе. Занимљиво је да змије не виде и слабо чују, стога кад идемо у природу треба да носимо штап и да повремено лупкамо по тлу, да се ствара вибрација. Змија не напада једино ако се брани, осећа вибрације по тлу, ход и одатле се склања“, истиче професор Брковић.
Занимљив је податак да се змије „пресвлаче“
Неколико пута годишње змије скидају кожу зато што се истрошила од пузања тлом, или зато што им је постала претесна. Такође се на овај начин змија решава спољашњих паразита. Пре „пресвлачења” престану да једу, очи им постану мутне, а кожа промени боју. За разлику од других рептила, змија своју кошуљицу скида у једном комаду, попут чарапе.
За разлику од других животиња змије расту током читавог живота. Због тога, повремено долази до одбацивања рожног прекривача. Младе змије, због интензивнијег раста пресвлаче се чешће него старије.
ТопПрес