Завршено је са обележавањем јаја, а већ је истекло и време да се обележи воће и поврће и сва занатска роба која се продаје на пијацама и у малопродаји. Баркод или неки други, обавезан је поред декларације и мора бити истакнут на тезги, у рафу. Обавезан је и за пекаре и посластичарнице. Тржишна инспекција већ има право да кажњава, иако још нема довољно објашњења. По свему судећи, баркод ће највише коштати мале произвођаче.
На тезгама које је обишла екипа РТС-а још нема баркодова поред декларације робе, а већ би требало да их буде, као и на свим другим производима у малопродаји.
Начелник у Министарству трговине Жељко Ракић истиче да баркодови олакшавају рад трговцима и у магацинима, олакшава се праћење робе и рад на касама, смањују се трошкови, а повећава продуктивност и ефикасност.
Велики трговински ланци их одавно имају, али у пиљарама и мањим радњама се често ручно куца.
Уместо баркода, произвођачи могу да имају QR код који очитава паметни телефон. Љиљана Павловић из Уније послодаваца Србије препоручује QR код онима који не излазе на међународно тржиште, јер је бесплатан и могу сами да га израде.
Ракић додаје да ако се скенира QR код, на пример на патикама, корисник може да пусти видео-запис о тим патикама или да види неко корисничко упутство.
Баркод, или чувених тринаест црта или бројки, садржи неке обавезне податке о роби. Други поменути код је креативнији.
Где све може да се нађе баркод
Сам произвођач одлучује шта ће ставити или како ће појачати излазак на тржиште. Засад нема ласера, односно обележавања сваког кромпира, главице купуса, јабуке.
„Он се не мора наћи на сваком парадајзу, сваком кромпиру. Довољно је да се нађе на кутији, омоту, алкици. Може бити и у штампаном материјалу, каталогу“, наводи Ракић.
Још је много дилема код пекара, посластичара, цвећара, разних занатлија. Нема још приручника али има много састанака, дежурних телефона за појашњење.
Ко плаћа казну
Већ је истекло време за прилагођавање, кажу у Унији послодаваца Србије. Важно је напоменути да су трговци ти који сносе санкције ако пласирају робу која није означена машински читљивим кодом.
Иако трговци подлежу казнама, све зависи од малих произвођача – без обележавања неће моћи робу да продају пиљарима или на пијаци.
То додатно обележје мора бити негде на тезги, на рафу у пекари. У ресторану не, али ако износимо готову храну, то је обавезно.
Потрошачу даје додатну информацију о производу ако декларација није читљива или је отпала.
ТопПрес/ Извор: РТС, Никола Ђуровић