Министар финансија Синиша Мали изјавио је да се очекује стабилизација и пад инфлације у Србији у наредним месецима.
„Према неким прогнозама Народне банке Србје, очекујемо да ће се инфлација стабилизовати и да ће полако у наредним месецима кренути да пада доле. То очекују и у неким другим европским земљама, надам се да ће и бити тако“, рекао је Мали Танјугу на питање да прокоментарише раст међугодишње инфлације у нашој земљи у јуну на 11,9 одсто.
Мали је истакао да је Србија упркос великој кризи у свету успела да оствари привредни раст у првој половини године, у првом кварталу од 4,4 одсто и у другом од 4,1 одсто.
Он је навео да држава контролише цене основних животних намирница, горива и енерганатам, јер би у супротном цене „отишле у небеса“, као што се дешава у неким развијенијим земљама.
Додаје да влада у циљу стабилизације цена разговара на недељном нивоу са произвођачима и трговцима.
Мали је нагласио да је курс динара стабилан и да је то можда и најважнији инструмент држања инфлације под контролом, упркос огромној кризи.
Напомиње да су околности ванредне, услед пандемије, поремећених ланаца снебадевања, енегетске кризе и сукоба у Украјини.
„Онда за последицу имате да међугодишња инфлација у јуну буде 11,9 одсто, али би била много већа да нисмо предузели све ове одлуке и мере. Притом, највећи део ове инфлације је увезен. Можемо да конролишемо цене основних животних намирница и енергената, јер је то под нашом контролом, али не можете да контролиште увоз неке робе из иностранства пошто је инфлација уграђена у цену те робе, у амаблажу, картон и разне друге ствари, што све утиче и на инфлацију код нас“, рекао је Мали.
Додаје да се са проблемом инфлације, ипак, боље носимо од других земаља.
„Огромни су проблеми са којима се суочава цео свет. Сви економисти кажу да овакве кризе није било од Другог светског рата“, навео је Мали и истакао да су цене гаса и струје у свету драстично повећане, што је довело до великог скока и рекордне инфлације у Америци, Европи, Великог Британији…
Мали каже да европске земље улазе у рецесију и људи остају без посла, као и да ће се прави ефекти кризе тек видети на јесен.
Влада Србије због тога контролише цене основних животних намирница и држава је преузела на себе терет кризе, нагласио је Мали.
Каже да се у Србији цена струје дуго није мењала, што је постало неодрживо и да ће то морати да се промени у будућности.
„Упркос огромном расту цена струје у свету, ми смо је држали на ниском нивоу за привреду и грађане. Контролишемо и цене горива и гаса, покушавамо да заштитимо животни стандард грађана што је више могуће“, истакао је Мали.
Напомиње да Србија упркос свему томе није зауставила ниједан велики пројекат и држава на време измирује сва плаћања и обавезе.
Мали је навео да се гради, на пример, 10 нових аутопутева и брзих саобраћајница, реконструишу болнице, граде нови стадиони, системи за канализацију и фабрике пречишћавање отпадних вода…
„Нама је стопа раста БДП-а у првом кварталу била 4,4 одсто, а у другом 4,1 одсто. Велике и развијене европске земље су већ у рецеснији и имају негативне стопе раста. Ми се и даље добро држимо. У првих шест месеци смо имали 1,4 милијарде евра страних директних инвестиција. Прошле године смо имали 3,9 милијарде евра, што је било више него 2019. А и стопа незапослености нам је данас нижа него 2019. године“.
Мали је, такође, нагласио да су упркос великом инфлаторном притиску наше јавне финансије стабилне и курс стабилан, као и да је влада кроз фисклани политику и буџет успела да обезбеди и даље релативну пристојну и високу стопу раста економије, што и даје штабилност.
Мали: Водимо одговорну економску политику, имамо добре резултате
Министар финансија Синиша Мали одбацио је данас тврдње појединих економиста у вези са инфлацијом у Србији које су објављене у јавности, наводећи да држава води одговорну и озбиљну економску политику, што потврђују и добри резултати које постижемо упркос светској економској кризи.
„Србија води одговорну економску политику и то је показала у доба највеће светске економске кризе, која траје већ трећу годину. Највећи светски економисти се слажу да је ово највећа економска криза од Другог светског рата. Пандемија корона вируса, а потом и дешавања у Украјини, проузроковали су потресе на светском нивоу“, навео је министар Мали у саопштењу.
Он је истакао да у условима енергетске кризе, застоја у глобалним ланцима снабдевања, заоштравања међународних економских и политичких односа и бројних других изазова, Србија успева да очува макроекономску стабилност и налази се далеко од рецесије, која прети чак и неким економски снажнијим земљама од наше.
„У координацији монетарне и фискалне политике остварили смо током две године пандемије раст БДП-а од 6,4 одсто кумулативно, у првом кварталу ове године имамо раст од 4,4 одсто, а у другом кварталу очекујемо раст од четири одсто. Такође, стопа незапослености је на нивоу пре пандемије и на крају првог квартала износила 10,6 одсто, јавни дуг је на нивоу од 53,7 одсто – дакле знатно испод критеријума Мастрихта, а прошле године смо имали и рекордне стране директне инвестиције у износу од 3,9 милијарди евра“, подсетио је министар Мали.
Он је казао да је растућа инфлација присутна свуда у свету, што, на пример, потврђују и подаци Еуростата према којима је инфлација у јуну у Естонији износила 22 одсто, Литванији 20,5 одсто, Летонији 19,2 одсто, Чешкој 16,6 одсто, Бугарској 14,8 одсто, Пољској 14,2 одсто, у Словачкој 12,6 одсто, Румунији 13 одсто, Мађарској 12,6 одсто, Хрватској 12,1 одсто, Северној Македонији 14,5 одсто.
„Јуче смо могли да видимо вест да инфлација у Аустрији не престаје да расте и да је у јуну достигла нову рекордну вредност од 8,7 одсто, што је највиша инфлација у последњих 47 година. Дакле, реч је о светском феномену, а Република Србија се са тим проблемом носи доста боље од других земаља“, навео је министар и додао да је курс динара стабилан и да је то можда и најважнији инструмент држања инфлације под контролом упркос огромној светској кризи.
Он је нагласио да Србија није изолована, те да је међугодишња инфлација од почетка године, вођена растом цена хране и енергената на светском нивоу.
„Са друге стране, базна инфлација, на коју мере монетарне политике могу да утичу и даље је знатно нижа од укупне инфлације – 6,7 одсто у јуну. Раст цена хране већим делом је последица раста цена у производњи и транспорту хране. А раст светске цене нафте, који се прелио и на цене нафтних деривата на домаћем тржишту, ублажен је интервенцијом државе и одрицањем од прихода од акциза. Дакле, Република Србија се, као одговорна држава која не жели да терет кризе прелије на грађане одрекла прихода од акциза на деривате нафте“, напоменуо је Мали.
Такође, држава контролише цене основних животних намирница, а у циљу стабилизације цена на недељном нивоу се разговара са произвођачима и трговцима, рекао је Мали и додао да истовремено цена струје није мењана и налази се међу најнижима у Европи.
У тексту се критикује и помоћ коју је држава дала грађанима током кризе изазване пандемијом.
Министар Мали наводи да су све европске земље огромним пакетима финансијске помоћи покушале да превазиђу несагледиве економске последице пандемије.
„Према процени ММФ-а, пад економске активности током пандемије је био без преседана по својој брзини, а слом глобалне економије је могао бити и до три пута већи да није било ванредних мера подршке влада широм света. Република Србија се успешно изборила са здравственом и економском кризом изазваном пандемијом“, рекао је Мали, додајући да је у те две године Србија била најбрже растућа економија у Европи.
Он је истакао да је укупан пакет економских мера вредан око 8,8 милијарди евра допринео повећању ликвидности привредних субјеката и олакшању пословања, док је кроз давања становништву подстакнута домаћа тражња, чиме се индиректно утицало на економску активност.
Поред тога, истакао је министар, држава није одустала ни од једног капиталног пројекта, чиме је трајно повећан потенцијал привреде.
„О адекватности економског пакета мера говоре и резултати на тржишту рада. Спречили смо да се понове црни сценарији из времена претходне власти, када је због неадекватног одговора економске политике на светску економску кризу дошло до губитка више од 560.000 радних места. Данас су радна места и зараде очувани, како у приватном, тако и у јавном сектору, а оно што је посебно важно јесте да данас имамо континуиран раст запослености“, навео је министар Мали.
Министар је закључио да се према прогнозама Народне банке Србије очекује да ће се инфлација стабилизовати и да ће у наредним месецима кренути да пада.
Према његовим речима, то се очекује и у другим европским земљама.
„Чињеница је да живимо у неизвесним временима, али Република Србија води одговорну економску политику и упркос светској економској кризи држава чини све да се очува животни стандард грађана Србије и да се настави несметано функционисање наше привреде. Налазимо се далеко од рецесије, и у време кризе бележимо добре економске резултате и чинимо све да терет кризе не пребацимо на грађане“, закључио је министар.
Професорка Економског факултета у Београду Даница Поповић оценила је раније данас да је једини прави узрок инфлације штампање новца, а економиста Љубомир Маџар је критиковао мере државе уз оцену да је власт потрошачцима делила „алиментације и поклоне“, објавила је Нова.
Додао је да је држава на рачуну 15. јула имала око 190 милијарди динара и нагласио да смо потпуно ликвидни.
Покушавамо на одговоран начин да се изборимо са овим недаћама, поручио је Мали.
ТопПрес/ Извор: Танјуг